Тренерски, али и селекторски посао је променљив и несигуран, али у Терзићевом случају то није било тако – две деценије је био селектор Србије.
„Наравно да нисам очекивао, нико није могао да претпостави да ћу остати толико дуго, сплет околности се догодио да имамо изузетне генерације и да смо за 15 година освојили 20 медаља на великим такмичењима и није било разлога да се нешто мења. Куриозитет јесте, али је мени све прошло веома брзо. Одлуку сам донео без помпе, без позива, ја немам другу земљу осим Србије и то је тако, тако ће бити и химну Србије када чујем увек ћу осећати лептириће у стомаку“, рекао је Терзић.
Кад је поменуо лептириће – Терзић је почео причу о Русији.
„Постоје две химне које у мени изазивају такав осећај, химна Србије и химна Русије. Као и већина нашег становништва, ја волим Русију, имам специфичан однос према тој земљи и сматрам је неком нашом старијом сестром. Та нека врста односа, осећаја који имам према Русији као земљи, не бих могао са таквом врстом емоције сада да водим било коју другу репрезентацију“, додао је Терзић.
После много година Терзић ће имати времена да се одмори, али како наводи радује се новом послу јер Русија има веома талентовану генерацију.
„За ових 20 година готово да нисам имао одмор уопште, сигурно је да ће ми пријати овај период, докле ће тако бити – видећемо. Имаћемо неке акције са Русијом, имаћемо припреме, пријатељске турнире. Постоји толики број младих и квалитетних играчица које ће за коју годину бити на врхунском нивоу и то нема ниједна друга репрезентација. Сада је идеалан период да се ради са њима и кроз тренинг и такмичења да дођу до нивоа где ће за две, три године бити кандидати за медаље“, истакао је Терзић.
Комплетан разговор погледајте у видео прилогу: