Америка хушка Молдавију против Русије

Наталија Харитонова, шефица Информационо-аналитичког одељења за проучавање друштвено-политичких процеса на постсовјетском простору Московског државног универзитета (МГУ) наводи да се значајан део становништва Молдавије у протеклих 30 година преоријентисао са проруских позиција на прозападне, па чак и прорумунске позиције.

„Стога су Американци схватили да озбиљни заокрети, у смислу губитка неутралности земље, могу у великој мери да погоршају односе између Молдавије и Русије у контексту украјинске кризе и зато су одлучили да ту ситуацију преокрену у своју корист уз помоћ меке моћи, мада оно што се дешава ако то посматрамо у систему више није мека моћ, већ тврда и мека, паметна“, оцењује Харитонова.

Агенција за међународни развој америчке Владе намерава да издвоји 35 милиона долара за „структурне реформе“ у Молдавији. Циљ је да се обезбеди прозападни курс земље и подржи антируска реторика у молдавским медијима.

Тај посао ће, према америчком документима у које је имао увид канал РТ, бити додељен компанији „Nathan Associates“, а спровођење тих институционалних и структурних реформи у Молдавији изазвани су наводно „руском инвазијом y Украјини”.

Харитонова истиче да износ од 35 милиона долара који ће бити потрошен на тај програм није значајан, јер су у протекле две године Американци потрошили нешто мање од милијарду на овакву врсту пројекта.

Руски експерти кажу да је очигледно да Запад и САД покушавају да натерају молдавско руководство на антируске кораке и отуда сва путовања у Кишињев високих америчких и европских емисара. Молдавско руководство се до сада уздржавало од таквих корака, али притисци сее свакако повећавају, с обзиром да је тај програм део напора Запада да Молдавију претвори у још једно антируско упориште, упозоравају руски стручњаци.

У Молдавији ће, између осталог, бити спроведено увођење механизама за либерализацију трговине, одобравање структурних реформи и реформи за побољшање инвестиционе климе, убрзање реформи финансијског сектора, унапређење економског управљања у јавном сектору и јачање стратешких комуникација између приватних и државних актера.

Међутим, иза општих формулација крију се специфичне жеље да се молдавска привреда преоријентише ка западним тржиштима, пошто су, како се наводи у документу, „због руске агресије у Украјини“ трговински коридори престали да функционишу, ланци снабдевања су пропали, а потражња је опала.

Другим речима, ради се на томе да Молдавија привредне токове преорјентише ка западним, каже Харитонова.

„Тај процес се активно одвија последњих 10 година. Ако се погледа биланс извоза - пре деценију је 90 одсто молдавског извоза ишло у земље Заједнице независних држава (ЗНД) и највише у Русију, а у протеклој години биланс је отприлике такав да 15 одсто молдавског извоза иде у земље ЗНД, од чега нешто више од девет одсто иде у Русију, а преко 60 одсто у земље ЕУ. Дакле, то преоријентисање се већ догодило... Удео на ЕУ ​​се повећао, на Русију се смањио. Сада ће још да дају паре, али као и обично неће све бити потрошено у те сврхе, јер корупција у Молдавији цвета и највероватније ће тај новац бити потрошен, најблаже речено, на непримерен начин“, каже Харитонова.

Амерички званичници у оквиру овог програма отворено признају да имају планове да прекину трговинске и економске везе између Молдавије и Русије. Да би се постигли ови циљеви, САД су такође обезбедиле специјализовани програм субгрантова за „обрађивање“ јавног мнења у Молдавији.

Истиче се да је њен главни задатак „да јавност боље разуме и подржи напоре усмерене на превазилажење економске кризе изазване ‘руском инвазијом на Украјину’... Америчким новцем биће развијена нова транспортна инфраструктура и логистичка чворишта, ојачаће унутрашњи логистички потенцијал Молдавије, оптимизоваће се царинске процедуре на граничним прелазима између Молдавије и ЕУ.

Када је реч о јавном мњењу, ту се, каже Харитнова, све дешава по познатом сценарију и пре свега забрањују се руски телевизијски канали.

„Русија је изгубила могућност утицаја преко телевизије, a то је био најпопуларнији начин комуникације са јавношћу. Истовремено, видимо како се дешавају ствари које су веома непријатне за Русију и за заједничко историјско памћење, као што је, на пример, забрана Георгијевске ленте баш уочи 9. Маја – Дана победе, која је у великој мери збунили део становништва Молдавије који говори руски, посебно оне који савршено разумеју вредност заједничког сећања на Други светски рат“, подсећа саговорница Спутњика.

Према њеним речима, ситуација ће се по овом питању само погоршавати. Упркос корупцији у Молдавији, Американци ће наставити да троше новац на преобликовање јавног мнења у Молдавији.

„И оно најважније, недавно je донета одлука да се некадашњи градски стадион у центру Кишињева преда америчкој амбасади. Подсетићу да амбасаде овог типа садрже веома моћан елемент обавештајне инфраструктуре, попут амбасаде у Јерменији, која је истог типа. И, наравно, постојаће инфраструктура која ће бити усмерена на емитовање потребног садржаја не само на територији Молдавије, већ и у окружењу. Односно, јавно мњење ће бити обрађивано и уз помоћ тог инструмента...“, каже Харитонова.

Познато је да НАТО разматра могућности испоруке оружја Молдавији и обучавањe молдавске војске, а председница Молдавије Маја Санду је, говорећи у Европском парламенту, позвала Русију да повуче трупе из Придњестровља, уз напомену да њихово присуство наводно „крши неутралност“ Молдавије.

С друге стране, Харитонова наводи да је НАТО ставио шапу на Молдавију и у том контексту, додаје она, са сигурношћу се може рећи да је неутрални статус те земље у великој мери услован.

Они ће пренаоружавати војску, пумпаће јавни сектор новцем како би развили антируску позицију и наставиће да саветују владајућу елиту, развијајући апсолутно антируски, русофобски курс спољне, а такође и унутрашње политике, упозорава Харитонова.

„Све ће довести до тога да Русија заиста може потпуно да изгуби Молдавију, осим ако се ситуација драматично не промени у северном црноморском региону у контексту специјалне војне операције у Украјини. У том смислу, судбину Молдавије и Придњестровља тренутно је тешко предвидети. Што се тиче Придњестровља, то питање ће, на овај или онај начин, бити решено када се буде одлучивало о судбини Одесе. Или ће Одеса остати у Украјини, или ће бити део тзв. копненог коридора дуж Црног мора...“, закључила је Харитонова.

Све ово се одвија у сенци догађаја повезаних са хапшењем бившег председника Молдавије Игора Додона, који се залагао за сарадњу Кишињева и Москве.

„Он је тамо био централна личност, а његово притварање и касније хапшење негативно су утицали на стање опозиције. С једне стране, стручњаци су очекивали да ће она збити редове, ујединити се и врло оштро деловати против владајуће власти управо у оквиру овог кривичног процеса, aли ми то нисмо видели. Према наводима медија, опозиција је остала расцепкана и нема јаких лидера који би могли да предводе протесте, али видимо да постоје некави социјални и економски захтеве дела становништва, које су изашли на протесте. Становништво је више постиђено ниским животним стандардом него политичким играма“, каже Харитонова.

Она подсећа да власт у Молдавији никада није промењена уз помоћ политичких протеста и обојених револуција, осим 2009. године када је опозиција била веома издашно финансирана од западних структура.