Парадокс без премца: Још само да открију да је Јапан атомским бомбама напала Русија, а не Америка
То што Јапан позива САД да присуствују обележавању годишњице атомског бомбардовања Хирошиме и Нагасакија, а забрањује Русији због Украјине, парадокс је без премца у новијој историји и не може се оправдати политичким интересима америчких савезника на Далеком истоку.
SputnikОбележавање годишњице америчког бомбардовања јапанских градова Нагасакија и Хирошиме које је предстaвљало преломан догађај у историји 20. века проћи ће без представника Русије - земље која је одиграла кључну улогу и била највећа жртва Другог светског рата.
Ово је, како су објаснили организатори, одговор на дешавања у Украјини. Да парадокс буде већи, церемонији обележавања атомског бомбардовања од којег је живот изгубило више стотина хиљада Јапанаца, док су се преживели суочили са стравичним последицама, присутвоваће амерички званичници.
Јапан гази истину о Хирошими и Нагаскију
Да ли се оваква одлука Јапана, као савезника САД на Далеком истоку, може објаснити тренутним политичким интересом или је овде реч о дубљим процесима?
Тужно је и жалосно то што се догодило, пре свега за јапански народ, коментарише за Спутњик историчар Милош Ковић, јер, објашњава, овде није реч о Русима и Американцима већ народу који је изложен беспризорном злу.
„То што земља која је била члан фашистичко-нацистичког блока забрањује земљи која је била главна жртва тог блока да учествује у обележавању злочина који су над Јапаном извршиле САД, значи наставак процеса ревизије историје Другог светског рата, који смо ми Срби одавно осетили на својој кожи“.
Пуна подршка рецидивима нацизма
Јапан који је у Другом светском рату био савезник нацистичке Немачке и фашистичке Италије врло брзо је заборавио на одговорност за зло које је погодило не само Европу већ цео свет од 1939. до 1945.
„Овде је реч о наставку процеса који ми можемо у Европи да пратимо, процеса којим се релативизују жртве нацистичко фашистичког, ја бих рекао, и усташког терора. То видимо и у Украјини где НАТО земље дају пуну подршку рецидивима нацизма. То је нешто о чему би требало да размисле јапански политички лидери“.
Однос снага на Далеком истоку
Иако се одлука Јапана може гледати и као део ширег процеса ревизије историје Другог светског рата, релативизације злочина који су починиле Немачка, Италија али и Јапан, ипак ово није само симболички догађај и срамота за Јапан. Није реч ни само о историји већ и о односу снага на Далеком истоку.
„У Јапану већ дуже време постоји перцепција Русије као непријатеља.Једна од великих победа јапанског оружја је она у руско-јапанском рату 1904.-1905. и сећање на тај рат веома је живо. У Другом светском рату Јапан као савезник нацистичке Немачке и фашистичке Италије ратовао је не само са САД већ и са Русијом у позној фази тога рата. Остали су сукоби Русије и Јапана око Курилских острва и тај сукоб и даље подјарује русофобска осећања у Јапану“.
Реч је о нечем дубљем
Овде, сматра, није реч само о непосредном политичком интересу Јапана који је савезник САД на Далеком истоку. Овде је реч о нечем дубљем.
„Ово што се дешава потенцира сукоб и на Далеком истоку поред сукоба који Русија има у Европи. Због тога је за Русију посебно важна Кина која је са НАТО земљама одавно у сукобу. Све то указује на круцијални значај односа Русије и Кине. Одвојене, оне могу да се одупру, али заједно оне чине озбиљну војну и политичку снагу“.
Услови за нови велики рат
На питање, да ли су се стекли услови за нови велики рат, Ковић одговара да они одавно постоје.
„Постоји сукоб две велике силе, наоружање, пропаганда, територијални сукоби, чињеница да земље НАТО опкољавају Русију, покушавајући да уђу непосредно у њену сферу. С друге стране, имамо политичке елите у земљама НАТО које сасвим очигледно нису у стању да прилагоде амбиције својим моћима. Начин на који се угрожава једна суперсила каква је Русија не сведочи о трезвености и разумности спољнополитичких процена бриселских, вашингтонских и лондонских елита“.
Јапан, који је је део тог западног света, одлуку да не позове Русију на обележавање годишњице од трагедије у Хирошими и Нагасакију није сам донео, већ је то учинио под притиском својих прекопацифичких савезника.