Тачније, важан моменат по црвено-беле био је повратак Дејана Радоњића у клуб крајем 2020. године, што је била само подлога за успешно прављење тима на лето.
Тим су напустили Марко Јагодић-Куриџа, Џордан Лојд, Лендри Нико, Кори Волден, Ленгстон Хол, Алекса Раданов и Дуоп Рит. А Радоњић је кренуо са идејом да доведе играче који су или играли у Црвеној звезди (под његовим вођством) или играче који јако добро познају систем црвено-белих.
Тако је у тим стигао Лука Митровић који је већ играо код Радоњића и бивши је капитен тима. Затим Никола Ивановић (познаје добро земљака Радоњића, игра дуго у АБА лиги).
Звезда је потом задржала Огњена Добрића и дала му нови уговор (он све вратио тако што је изборио МВП награду).
Црвено-бели су наставили са довођењем познатих имена, а најважније било је наравно у лику Николе Калинића, не само најбољег појединца, него касније и лидера и некога ко је такође сарађивао са Радоњићем.
Црногорски стручњак отишао је и корак даље па је и међу странцима тражио позната лица. Тако је улога плејмејкера поверена Нејту Волтерсу, бившем војнику црвено-белих, а испод коша је стигао Мајк Цирбес, такође неко ко је играо код Радоњића.
Једина три играча које је Звезда требало да уиграва били су Остин Холинс и Ерон Вајт, док Стефан Марковић, иако никада није играо за црвено-беле, зна добро шта је Звезда, али и шта је одбрана, што је код Радоњића можда и најважнији фактор.
И то се и видело, Холинсу је било потребно доста времена да се ухода, у једном моменту му се климало место у тиму, али је играо касније све боље, што се за Арона Вајта не може рећи. И управо се ту види колико је тешко уиграти нове јединке.
Са друге стране, Партизан је летос довео новог тренера у виду Жељка Обрадовића, формиран је нови стручни штаб, а потом су црно-бели потписали чак једанаесторицу играча!
Требало је то све уиграти... Наравно, Обрадовић је то и урадио, екипа је у финалу играла значајно бољу кошарку него током сезоне АБА лиге, али можда је управо то утицало на коначни исход јер је Звезда имала прво место на крају лигашког дела и самим тим и предност домаћег терена.
Обрадовић је заједно са Зораном Савићем, довео Лесора, Мура, Пантера, Аврамовића, Ледеја, Куруца, Вукчевића, Смаилагића, Мадара, Копривицу и Гласа!
Потпуно нови тим. Наспрам Звезде у којој су се сви познавали, многи и играли заједно. Огромна је то била стартна предност Звезде у односу на Партизан.
„Жао ми је играча, довели смо серију у пет утакмица против екипе која има велико искуство. Немам никакву замерку на жељу играча. Партизан је напредовао од почетка сезоне, то је евидентно", рекао је Обрадовић и указао на битан детаљ.
Не само да је Звезда довела на лето играче који се добро међусобно познају, већ су ти играчи и много искуснији и прекаљенији од младог Партизановог тима који је од искусних кајли имао Кевина Пантера, Радета Загорца, Немању Дангубића и Зека Ледеја. Од чега Дангубић није играо у више од половине сезоне.
Са друге стране, нашли су се преискусни играчи, међу којима предњачи Никола Калинић. Занимљиво је да су управо тројке Калинића, Марковића и Волтерса пресудиле финалну серију. А ради се о играчима који су у каријери пребацили преко плећа много тога.
Партизан је имао значајно мање таквих кошаркаша на располагању. Можда га је то и коштало титуле.
Уз време потребно за уигравање потпуно новог тима. Али, можда ће Партизан на дуже стазе осетити добробит оваквог пословања и филозофије.