„Јапан, који има рањиву структуру испоруку енергената, увози из Русије 3,6 одсто нафте и 8,8 одсто течног природног гаса и пројекти ‘Сахалин-1’ и ‘Сахалин-2’ који покривају те испоруке важни су за Јапан као кључни извор испорука. Осим тога, што се тиче транспорта енергената, Сахалин је ближе Јапану у поређењу са другим земљама и регионима, конкретно земљама Блиског истока“, констатује се у извештају.
Наводи и да је енглеско-холандска компанија „Шел“28. фебруара саопштила да излази из пројекта „Сахалин-2“, док је 2. марта америчка компанија „Ексон мобил“ саопштила да напушта пројекат „Сахалин-1“.
Аутори извештаја истичу да би излазак Токија из ових пројеката може да нашкоди енергетској безбедности земље, а поред тога Јапан страхује да када би свој удео предао Русији онда би Москва могла да оствари додатну корист од продаје енергената по вишим ценама што ће умањити ефикасност санкција. Учешће трећих земаља такође би ишло на руку Русији.
Због свега тога премијер Фумио Кишида је рекао да Јапан намерава да настави учешће у тим пројектима, али да ће Токио настојати да смање зависност од увоза руске нафте налазећи алтернативне путеве испорука.
У оквиру пројекта „Сахалин-2“гас се црпи са три платформе на мору а капацитет је 9,6 милиона тона годишње.
Оператор је „Сахалин енерџи“ при чему руском „Гаспрому“ припада 50 +1 одсто акција, „Шелу“ 27,5 а двема јапанским компанијама 12,5 , односно 10 одсто.