Кина је тренутно највећи произвођач и конзумент свињетине у свету, а популација свиња у тој земљи је већа од 400 милиона. Потрошња свињетине по глави становника износи 30 до 35 килограма. Велики део поједеног меса у Кини представља управо свињетина, а доступне залихе никад нису довољне. Због тога Кина мора да увози милионе тона скупог свињског меса сваке године.
Међутим, Лиу Јаоџеј, један од научника с Универзитета Накаи, верује да аутоматизована метода клонирања заснована на технологији вештачке интелигенције може значајно да повећа кинеску популацију свиња и омогући Кини да буде самоодржива у производњи свињетине.
Важна чињеница је да месо клонираних свиња није исто што и месо узгојено у лабораторији јер се ово друго развија из култивисаних ћелија припремљених у лабораторијским условима. С друге стране, клонирано месо настаје од ћелија „оригиналне“ свиње.
Занимљиво је да се ћелије клонираних животиња могу користити и за производњу меса узгојеног у лабораторију. Методе које се тренутно користе за клонирање животиња или клонирање свиња захтевају учешће људи у различитим фазама, а то повећава ризик од грешака током клонирања и још неколико компликација.
На пример, нуклеарни пренос соматских ћелија, популарна техника клонирања животиња, захтева да човек уклони језгро из јајне ћелије животиње како би соматска ћелија, која је способна да произведе било које ткиво које олакшава клонирање, могла да се стави на њено место. Током процеса се осетљиве ћелије често оштећују или контаминирају због људске умешаности у процес.
Кинески пољопривредни научник Пан Денгке, који је познат по изуму методе за клонирање свиња помоћу робота, раније је створио хиљаде клонова свиња помоћу СЦНТ-а. Због потешкоћа с којим се суочавао током процеса, добио је озбиљне проблеме у леђима. Стога он верује да нова метода базирана на технологији вештачке интелигенције има потенцијал да донесе револуцију у сегмент клонирања свиња.
Тим с Универзитета Нанкаи је такође клонирао свиње 2017. године коришћењем робота, али је и у овом случају човек морао да учествује. У поређењу с клонирањем свиња којим управља човек, стопа успеха роботског клонирања је много већа јер роботи не праве грешке нити оштећују ћелије током процеса.
Стога су научници овог пута развили потпуно аутоматизовани процес клонирања у којем не учествује човек.
Нови систем који покреће технологија вештачке интелигенције може израчунати напрезање унутар ћелије и усмерити робота да користи минималну силу за завршетак процеса клонирања, а то смањује оштећење ћелије, преноси портал Кликс.
С обзиром на чињеницу да аутоматизовани процес не захтева учешће човека, елиминисане су и физичке потешкоће с којима се људи суочавају током традиционалних метода клонирања.
Научници тврде да би имплементација њиховог приступа клонирању може помоћи у повећању производње свињског меса и унапредити стратегије клонирања животиња које се користе широм света.