Многима је засметала чињеница да се мајсторица финалне серије играла пред празним трибинама од средине треће деонице до краја јер су судије, заједно са делегатом, наложиле да навијачи изађу ван хале „Александар Николић“.
Све то се не допада Ђуровићу.
„У овој АБА лиги није било прекида, избацивања публике ни у једном граду, сем у Београду. Значи да нешто код наше публике није у реду, поготово када играју Партизан и Звезда. Од 6.000 људи дође 5.800 нормалних, који дођу да гледају утакмицу са супругама, са децом, плате улазницу и онда оних неких 200 дође и направи инциденте, гађа. Па због њих сви изађу. Ти људи који су дошли тако мирно да гледају, и који нису ни галамили неће ни доћи идући пут. Тако кошарка губи много", рекао је Ђуровић за Спутњик.
Наравно, када нема навијача онда се губи и сама драж кошарке. За кога се она игра ако се не игра због навијача?
„Друго, какво је оно било славље играча Звезде када нема публике? Публика отишла, они освојили пред празном двораном. То је један проблем са неким људима који су тврдоглави, то је примитивизам, то нема ни у једној земљи да се гађају судије. Са друге стране, судије су могледругачије да размишљају. Могли су да склоне доњи део трибина, да остане горњи ниво, а не целу дворану, да не буду толико ригорозни. Најлакше је као: „´ајде сви напоље”. Не слажем се ни са тиме. Није била једина могућа одлука, то је била врло проблематична одлука“, истиче Ђуровић за Спутњик.
Све што се дешавало штети не само угледу кошарке, већ и нормалним навијачима, а и играчима, што смо могли да видимо кроз изјаве Луке Митровића.
„Све то што се дешавало, прекиди, сметају и играчима. Оду у свлачионицу, не знају када ће да се врате, да ли ће да се врате, па се загревају, па истежу, па је толико дуго трајало да је много људи угасило телевизор није више ни гледало. Знам, био сам у Тузли четири дана, знам колико се Арена гледа у Босни, па су ми и деца прилазила и питала шта ће да буде у финалу. Без обзира што је то Федерација, опет су подељени на Звезду и Партизан. Деца мала гледају, 23 часа није завршено ни полувреме. Па, чекај... Оду људи да спавају. То ми се не допада. То су ударци на кошарку, због неких усијаних глава“, констатовао је Ђуровић.
Када је сам меч у питању, Ђуровић истиче да борбености није мањкало, те да је Партизан имао добру шансу да изненади црвено-беле.
„Утакмица није била атрактивна нити квалитетна, али јесте била драматична, борбена. Промене резултата су биле честе. Тројка се одговара тројком, борбеност на нивоу, велики улог. Велика је била нервоза Црвене звезде због четврте утакмице, шут у првом полувремену био је 31%. Ту је Партизан пропустио шансу да оде на 10 разлике. Таква је била прилика јер Звезда није играла добро. Калинић се мучио са пеналима, постојали су услови да то Партизан искористи. Поред Пантера, Мур, па и Аврамовић можемо да кажемо, су нешто урадили, али Смаилагић, Ледеј и Лесор су били врло слаби. Звезда се држала у игри офанзивним скоковима. Смаилагић је био у врло лошем дану. Пантера често критикујем, али ову утакмицу је одиграо зрело и паметно. Погађао је када треба, играо одбрану. Све је радио. Њему је сада најтеже јер је дао све од себе, а није освојио лигу“.
Дакле, црно-бели су имали шансу да изненаде Звезду, али су три важне тројке пресудиле дуел. Погодили су их Нејт Волтерс, Стефан Марковић и Никола Калинић.
„Друга шанса за Партизан била је када се испразнила дворана. Предност од четири поена се одмах истопила у првим минутима другог полувремена. Када је Звезда изједначила, прекинута је уткамица, остали смо без публике, значи тада је било равноправно. Партизан је имао прилику да игра у истој дворани где тренира и игра да добије. Али је Стефан Марковић погодио најважнију тројку, а у резултатском смислу најважније су биле оне тројке Волтерса и Калинића. То су им биле једине тројке, али када је најважније. Нормално мораш да имаш и среће, али победа Звезде је заслужена“, закључио је Ђуровић.