Савет Европе је на адресу премијера привремених косовских институција Аљбина Куртија послао четири захтева која треба да испуни ако жели да буде разматрано аплицирање Приштине за чланство у СЕ. Један од тих захтева је и да Косово испоштује одлуку Уставног суда у Приштини и врати земљиште манастиру Високи Дечани.
Ултиматум или награда
Да ли је ово први "ултиматум" који ће Приштина морати да испуни ако жели чланство у овом случају у СЕ? Може ли да постане "формула" по којој ће ЕУ натерати Приштину да испуњава и остале обавезе? Да ли би таква формула по Србију имала више штете или користи?
Политиколог др Дејан Вук Станковић сматра да Приштина и ЕУ иду тим моделом да добијају одређене концесије, а да заузврат минимум буде дат Србима.
„Европа заправо жели да их убаци у ту менталну и политичку матрицу – да нешто мало попусте, да би пуно тога добили, а да истовремено избију из руку адуте српској страни да Албанци опструирају преговоре. Претпостављам да ће се то дешавати и по другим питањима и у неком тренутку треба очекивати да се по овом моделу на столу нађу две ствари: уступак Србије по питању свеобухватног споразума о нормализацији а да са приштинске стране буде верификована и институционално примењена замисао о ЗСО,“ наводи Станковић за Спутњик.
Избијање адута из руку Србији
Станковић сматра да је ово „лакмус тест“ за даљу примену модела преговора –минимална концесија Србима - и то она која се у суштини већ подразумевала, а заузврат Косову пун напредак ка правном субјективитету.
„Мислим да у европској дипломатији постоји идеја да се Албанци убаце у такав колосек политичког размишљања и деловања. Тако да је то једна врло подла политичка стратегија којом Албанци дају минимум, а добијају све више. Србију то ставља у врло непријатан политички положај, јер до сада је Србија могла да избегава причу о финалном решењу за Косово тиме што је преговарачки процес смислено могла да враћа на оне тачке које Албанци нису испунили,“ оцењује наш саговорник.
Милисав Паић, директор организације „Српског спољнополитичког круга“, уверен је да су ово само формална условљавања Приштине од стране СЕ.
„Али ту је једно много важније питање - а то је да се овде крши статут СЕ јер чланице СЕ могу да буду само међународно суверене државе признате у Уједињеним нацијама. По овој формули, коју је СЕ понудио Приштини је практично легализована сецесија КиМ која је спроведена уз помоћ бомбардовања НАТО земаља једне суверене државе. То је супротно и Повељи УН и међународном праву па и самог поштовања суверенитета и интегритета држава чланица ЕУ,“ наглашава Паић.
Акробација ЕУ и Вашингтона
Ово је, каже дипломата, акробација Вашингтона и Брисела да се преко СЕ створи међународни легитимитет Косова као пуноправне чланице што она није, јер косовску независност није признало више од 100 држава чланица УН, а циљ је да Приштина лакше постане члан НАТО па и УН.
„Друго, у самом Савету Европе постоји широк круга држава које су мимо ЕУ а које не признају Косово. Према томе, ова кобајаги формално –правна питања која се постављају пред Пришину да их испоштује представљају замагљивање суштине проблема, а то је да ли тзв. Косово уопште може да постане чланица СЕ, а да то не представља најгрубље кршење сопствених начела, правила и статута ове организације,“ објашњава Паић.
У суштини, ово је покушај да се ствари скрену на споредно питање додаје Паић, јер Приштина „прихватањем сопствених одлука“ треба да буде аутоматски квалификована за чланство у СЕ, што је помало и смешно.
„Тако важно питање као што је 24 хектара манастира Дечани је стављено у центар пажње да би се на крају крајева тај формални пристанак Приштине на повраћај истог, који ће несумњиво да уследи, јер је Приштини много важније да постане члан једне међународне институције, један тако „великодушан“ чин представљао довољну квалификацију да тзв. Косово постане део СЕ. Што је мазање очију“, оцењује Паић.
Лакши пут ка НАТО и УН
Како каже наш саговорник, ово је заправо међународни циркус у коме се у потпуности обрћу тезе, тако што се Косову нуди награда за нешто што је требало одавно да ураде, јер је њихов суд то пресудио, уместо да због нечињења добију казну.
Остала три захтева Приштини односе се на дозволу да Српска православна црква обнови Цркву светог Николе у Призрену, да се изгласа Закон о верској слободи и културном наслеђу у складу са препорукама Венецијанске комисије из 2014. године и да укључи СПЦ у суштинску и продуктивну дискусију о заслугама за чланство у Унеску, а да истовремено испуни своје обавезе према СПЦ у складу са Ахтисаријевим планом и законом.
У документу СЕ у који су имали увид приштински медији наводи се да је влади привремених институција у Приштини јасно дато до знања да мора да предузме кораке у вези са оним што је у документу наведено, пре него што њена апликација буде разматрана у Савету Европе.