Иако је у последње две недеље противградна одбрана у нашој земљи дејствовала готово свакодневно, града је било у околини Чачка, Зрењанина, Ариља, Крушевца, Ивањице.. Док пољопривредници сабирају штету, стручњаци тврде да би она била далеко већа да ракете нису испуцаване.
А како изгледа када противградна одбрана не функционише знају у Хрватској, где су пре неколико дана наноси леда достизали и 70 центиметара. Због тога расправљају да ли поново покренути систем од којег су одустали пре неколико година.
"Нека их врате, нека понове кај је било пре. Помогло је. Било је мало тучице, али ништа није шкодило, имали смо свега, а сада немамо ништа", каже Драгица Згорелец из Загорских Села.
Марија Вучковић, министарка пољопривреде Хрватске, каже да не постоје докази да је систем противградне заштите ефикасан.
"Не постоје стручни и научни докази. Ја понављам оно што говоре и пишу они који су за то задужени", рекла је Вучковићева.
"Могли бисмо направити један експеримент. Па да Вараждинску и Међимурску жупанију бранимо, а Крапинско-загорску не или обрнуто, јер очигледно кад елементарне непогоде и невреме дође, погоде све три жупаније и да видимо да ли има разлике или нема", каже Жељко Колар, жупан крапинско-загорски.
У Републици Српској би до краја године требало да буде завршен пројекат постављања аутоматских станица у Подрињу, који са милион евра финансира Србија.
"То ће у значајној мери да олакша противградну заштиту у Републици Србији јер 70 одсто продора, бар на овом нашем подручју долазе са југозапада, запада и северозапада. То је оно што наноси највеће штете у подрињском делу Србије. У Републици Српској ми немамо пуно продора који долазе са истока тј. из Србије, то је свега 20 одсто градоносних облака који долазе у БиХ", каже Тихомир Дејановић, директор ЈП "Противградна превентива Републике Српске".
Надлежни кажу да је ефикасност смањења штете од града у Србији између 63 и 74 одсто. Истичу да је важно да се цео регион штити од градоносних облака, јер за њих нема државне границе.
"Ако ми почињемо да дејствујемо дуж граничних делова Дрине, Дунава, реагенсу је потребно време да делује двадесетак минута да би се створило ситно зрно града које ће нанети мању штету пољопривредним културама. Поједини процеси су изузетно брзи и до 80 километра на сат, ефекат реагенса је јако мали у граничним пределима док облак не уђе у дубину територије", каже Зоран Бабић, начелник Центра одбране од града.
Од почетка сезоне, противградна одбрана у Србији дејствовала је 22 дана, а потрошено је 4.850 ракета, пренео је РТС.