Иако Земљино магнетно поље није стабилно и на њега сваких 200.000 година утиче преокрет магнетних полова, мало је вероватно да је планета сада у том процесу, указује студија недавно објављена у часопису „Proceedings of the National Academy of Sciences“.
Претходне студије које су упозоравале на могући преокрет полова заснивале су се на аномалији која је откривена у Атлантику, на квару неких сателита у Јужној Америци и на хипотези да се интензитет геомагнетног поља Земље брзо смањује.
Магнетно поље штити живот од сунчевих ветрова. Без тога, атмосфера какву познајемо не би постојала. Током последњих 180 година, јачина Земљиног магнетног поља је смањена за око 10%.
Међутим, нова студија која прикупља доказе уназад 9.000 година сугерише да тренутне промене нису јединствене и да се преокрет можда уопште неће догодити.
„Мапирали смо промене у Земљином магнетном пољу током последњих 9.000 година, а аномалије попут оне у јужном Атлантику су вероватно понављајуће појаве повезане са одговарајућим варијацијама у јачини Земљиног магнетног поља“, објашњава Андреас Нилсон, геолог из Универзитет Лунд у Шведској.
Научници су развили нову технику прикупљања информација. Резултати су засновани на анализама спаљених археолошких артефаката, вулканских узорака и језгара из бушотина седимента, од којих сви садрже информације о магнетном пољу Земље.
„Ови узорци укључују глинене посуде које су загрејане на преко 580 степени Целзијуса, вулканску лаву која се очврснула и седимент који је наталожен у језерима или мору. Предмети делују као временске капсуле и носе информације о магнетном пољу у прошлости“, детаљно је саопштено са Универзитета Лунд.
„На основу сличности са рекреираним аномалијама, предвиђамо да ће јужноатлантска аномалија вероватно нестати у наредних 300 година и да Земља не иде ка преокрету поларитета“, закључује геолог Нилсон.