Рад савет је обустављен 3. марта због догађаја у Украјини. Канада, Данска, Финска, Исланд, Норвешка, Шведска и САД јуче су објавиле да намеравају да обнове рад савета у ограниченом режиму – у оквиру пројеката који не предвиђају учешће Русије.
„Овакав корак не може а да не изазове забринутост не само Русије као актуелног председавајућег савета, него и целе међународне заједнице, заинтересоване за даљи одрживи развој тог региона. Констатујемо да овај јединствени формат међудржавне сарадње наставља са политизацијом“,истакао је Антонов.
Дипломата је нагласио да су одлуке у оквиру Арктичког савета, а без учешћа Русије нелегитимне и крше принцип консензуса, прописан његовим оснивачким документима.
Раније је амбасадор за посебне налоге Министарства спољних послова Русије, председник Комитета високих званичника Арктичког савета Николај Корчунов упозорио да ће пауза у раду Арктичког савета довести до пораста безбедносних ризика у региону. Према његовим речима, „брзо обнављање рада Арктичког савета у пуном формату, несумњиво, одговара интересима не само арктичких држава, већ и међународне заједнице уопште“.
Арктички савет је основан 1996. године на иницијативу Канаде у циљу сарадње у области очувања животне средине и обезбеђења одрживог развоја поларних региона. У његов састав, поред Канаде, улази још седам арктичких држава: Русија, САД, Данска, Исланд, Норвешка, Финска и Шведска.