Ако неког, сходно стратешкој идеји да Балкан треба одвојити од „малигног утицаја“ Русије и Кине, желите да придобијете, објашјава Стојановић, не можете га гурати - радије ћете га пригрлити, мада ти загрљаји могу бити „челично тешки“.
„У овој атмосфери, ако Европљани хоће да праве неку макар колико аутономну политику не могу простор Балкана одбацивати јер су га веома дуго багателисали што им се на неки начин и свети“, напомиње новинар, који је дуго био дописник Политике из Немачке.
Изричитији захтеви Немачке
Поводом оцене председника Србије Александра Вучића да од немачког канцелара током посете Београду очекује “ тешке поруке“, Стојановић каже да не мисли да ће бити већих изненађења те да ће Шолц поновити оно што Немци већ дуго говоре Србији, само можда „нешто изричитије“.
„У ставовима Немачке не мења се ништа, од Ангеле Меркел па до сада. Немачка је међу првима признала Косово и то је њено чедо као и америчко. С тим што постоји суревњивост у неким важним стварима између Вашингтона и Берлина кад је у питању Косово. И тај “косовски бој” међу трансатлантским пријатељима тиња и поверемено се веома отворено појављује“, оцењује Стојановић.
Поред познате позиције о потреби да Београд постигне свеобухватни споразум са Приштином, он верује да ће током посете Шолца бити поновљен и став ЕУ да се од Србије која је на европском путу очекује да усклади спољну политику са ЕУ, иако она то није обавезна.
Шпиц тема на столу – санкције Русији
„То ће бити шпиц и једина тема – питање санкција према Русији“, сматра Стојановић. Он претпоставља да ће Шолц инсистирати и на томе да се оживи тзв. берлински процес који му је оставила у наслеђе Ангела Меркел.
Стојановић верује и да ће Шолц инсистирати на томе што је економски и политички интерес Немачке, подсећајући да је Аналена Бербок, када је недавно боравила у Београду, инсистирала на томе да је Балкан стратешки интерес Немачке, па је тек онда рекла - и Европе.
Коментаришући спекулације да ће Шолц Србији понудити твз. три плус један формулу – обавезујући споразум са Приштином, увођење санкција Русији и смиривање Републике Српске, а све у замену за убрзање европског пута Србије, уредник портала „Факти“ Ђуро Билбија каже да је тај пут „чекање Годоа“ и подсећа да је ЕУ обећавала Београду чланство до 2009, па 2014, па 2019.
„Неке од тих ствари обећавали су нам људи који и данас говоре да је то наш најбољи могући пут“, наводи Билбија.
Он као пример шта тај пут подразумева наводи нереализовану посету шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова, ком су три чланице НАТО у региону, Црна Гора, Бугарска и Северна Македонија, ускратиле прелет до Београда.
„Овим што су урадили са онемогућавањем посете Лаврова показали су како то исто може да буде проширено на економију и спољни безбеднонси зид. Србија ништа посебно добро не може да очекује са те стране. А чак и да буде извесно да ће ЕУ опстати, нас неће тамо пустити. Ако нас икад пусте, то се неће десити пре 2030.године“, сматра он.
Како каже, Србија ће морати да бира да ли жели или не да буде „мали вазал, сателитић на ободу ЕУ“, а то подразумева и да ће бити трајно економска периферија и простор за лиферовање јефтине радне снаге.