Коментаришући извештај ЕП у коме се, поред већ познатих услова везаних за владавину права и нормализацију односа са Приштином, наглашава да се европарламентарци залажу за то да „нова преговарачка поглавља буду отворена тек када Србија предузме потребне мере у том погледу“, односно уведе санкције Русији, професор Самарџић каже да иако необавезујући, овај извештај има политички утицај на институције Европске уније.
ЕУ Србији не може да приушти чланство
Према његовим речима, одлуке Европског парламента у највећем броју случајева не утичу директно на одлуке важнијих институција попут Европског савета, Савета министара, а делимично и комисија, али могу да стварају неку атмосферу или да јој доприносе, па у том погледу овај извештај иде на руку најрадикалнијим елементима у ЕУ који условљавају Србију увођењем санкција.
„Тако да је то заправо једна синхрона акција и у том смислу је ствар лоша по Србију, будући да је тај извештај на трагу онога што говоре озбиљније институције у ЕУ, а пре свега људи који их воде. Гласноговорник тих радикалних струја у ЕУ против Србије је шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен, која је опет на вези са јачим играчима у државама-чланицама као што су немачки канцелар Шолц и француски председник Макрон, па је ту тај колоплет који не иде у прилог Србији просто затворен“, објашњава Самарџић.
Међутим, додаје наш саговорник, део извештаја о поглављима условљеним санкцијама Русији је готово неозбиљна ствар јер Европска унија Србији не може да обезбеди чланство. Зато га, каже, и чуди да овдашња политика и јавно мњење дрхте због тога.
„Та претња да ће увођење санкција бити услов за даље преговоре и није претња, јер ти преговори ништа не вреде с обзиром на недостатак циља. Европска унија не може да се шири из унутрашњих разлога и ми ту треба да будемо потпуно комотни, и у погледу будућности и у погледу страха од неких евентуалних санкција према Србији, попут тога да ћемо остати без сарадње са Европском унијом“, каже Самарџић.
Санкције Србији због Русије – ирационалан корак
Он је мишљења да иако ЕУ може Србији да уведе такве мере уколико Србија одбије да уведе санкције Русији, то је ипак само на нивоу претње јер би тако нешто, како каже, било јако ирационално од стране Европске уније.
„Они виде да Србија са Русијом има релативно малу трговинску размену, да ту традиционално постоје добри политички односи, посебно данас из разлога Косова и Метохије, али то није неки разлог да се Србији уводе неке санкције, земљи која ништа негативно не ради на стварима које су њима сада најважније, а то је рат у Украјини. Србија у овој ствари која ремети све односе у Европи, па и свету, не игра никакву улогу. Она Русији не може ни да помогне ни да одмогне, увела јој санкције или не“, категоричан је Самарџић.
Зато, како каже, и даље мисли да Европска унија из неких озбиљних, политичких разлога не може да санкционише Србију.
„Просто ми се чини да ако би Србија била одлучнија у одбрани својих интереса и супротстављала се тој претњи од санкција ЕУ, оне не би ни дошле. Али, успех те претње је управо у томе што се овде ствара паника, па постоји бојазан да могу да добију пристанак Србије на санкције Русији за џабе. Наиме, када се људи свакодневно заплашују тиме да ће нам увести санкције ако их ми не уведемо Русији, то може да доведе до капитулације српског јавног мњења и пристанка на такав један корак“, сматра Самарџић.
Европска политика – испуњавање жеља Вашингтона
Европски парламент у извештају жали и „због континуираних летова између Београда и Москве" и позива Србију да "размотри своју економску сарадњу с Русијом" и прекине војну сарадњу са том земљом, укључујући и пројекте какав је руски хуманитарни центар у Нишу. Саговорник Спутњика каже да овај захтев није ништа ново.
„Ту постоји један старији анимозитет тих радикалних и екстремних снага у ЕУ које нису биле задовољне миром и сарадњом са Русијом до 2012, 2013. и 2014. године и који су јако проамерички оријентисани и изложени јаком америчком утицају. Та агресивна политика према Русији и Србији није аутентична европска политика, она потиче из Вашингтона, Стејт департмента и Пентагона, а ови кругови у Европи је само следе. Међутим, данас су у европској политици изложени ти радикални елементи и они јој дају тон“, наводи Самарџић.
Европска унија, појашњава, није толико јединствена као што то на површини изгледа и у њој постоји велико нерасположење на политичком нивоу од државе до државе, али у овом тренутку коло воде радикалнији елементи, па се стиче утисак да је реч о јединственом наступу.
„Европска политика није јединствена у много чему, али је воде они који су не само проамерички оријентисани, већ и спремни да у Европи учине све што од њих тражи Америка“, категоричан је професор Факултета политичких наука.
Европски парламент у извештају наводи да подржава чланство Србије у ЕУ, уз оцену да то зависи од политичке воље српских власти и спремности на "иреверзибилне реформе, пре свега у владавини права".
О овом извештају гласаће се на седници Спољнополитичког одбора ЕП 14. јуна, а коначни текст извештаја о Србији, у форми резолуције, биће усвојен на пленарној седници те институције у јулу.