Помоћник генералног секретара НАТО-а Камил Гран у интервјуу за швајцарску телевизију изјавио је да Алијанса не даје Русији гаранције да неће распоређивати нуклеарно оружје у Шведској и Финској уколико постану њене чланице. Према његовим речима, свака држава има слободу у нуклеарној сфери да прими или не прими оружје и да свака земља-чланица НАТО о питању нуклеарног оружја одлучује „суверено“.
Русија неће седети скрштених руку
Како каже за Спутњик водећи истраживач за безбедносне студије Руске академије наука и војни експерт Константин Блохин, улазак Шеведке и Финске у Алијансу, представља и директно отварање додатног фронта против Русије. „Наша друга престоница Санкт Петербург се прва може наћи под ударом. Овај град је Финској надохват руке. Време лета ракете било би мизерно мало. Ако би оружје разместили, на пример, на територији Немачке, то је онда сасвим друга прича“, констатује саговорник.
Руски војни експерт и пуковник у пензији Виктор Баранец напомиње да САД у Европи држе нуклеарно оружје у пет база. „Ако га разместе и на територијама ових држава, онда ће имати укупно седам. Ово представља директну претњу Русији. НАТО никада није био толико близу наших граница“, објашњава експерт.
Русија, према речима Блохина, неће седети скрштених руку. „Ако Запад распореди ракете средњег и краћег домета у близини њених граница, руска држава ће реаговати аналогно. Сличне ракете ће се распоредити и Русија. Оне ће бити усмерене на западне земље. Свакако ћемо контролисати и пратити каква ће се војна инфраструктура појавити у Финској и Шведској“, наглашава Блохин.
Нови фронт НАТО према Русији - Шведска и Финска
Руски политиколог Сергеј Наумов оцењује да би могуће размештање нуклеарног оружја НАТО у Шведској и Финској могло да изазове тешку геополитичку кризу са непредвидивим последицама.
„Америка никада не би дозволила да се нуклеарно оружје распореди у близини њених граница. Ово би довело до Трећег светског рата. Сетимо се Кубанске ракетне кризе. Због тога, речи помоћника генералног секретара Алијансе изазивају узнемиреност, пре свега за Шведску и Финску које ће саме себе изложити ризику“, објашњава стручњак.
Исто мишљење дели и бивши председник Савета министара Луганске Народне Републике, политиколог Марат Баширов. Према његовим речима, распоређивање нуклеарног оружја на територијама ових земаља, представља, пре свега претњу за Шведску и Финску. „У Русији ће бити размештени ракетни батаљони који ће бити усмерени на ове државе или ће то бити нуклеарно оуржје на руским бродовима и подморницама“, каже Баширов
Подсетимо, Финска и Шведска су због специјалне операције у Украјини 18. маја предале генералном секретару НАТО-а захтев за улазак у Алијансу.