У саопштењу Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије се наводи да је то насиље попримило нове облике, кроз насиље квазиинституција које су, како се наводи, формирале нелегалне сепаратистичке власти Албанаца на Косову и Метохији.
„Српска координација указује на историјски неуспех Унмика и Кфора да на Косову и Метохији изграде друштво у коме ће постојати елементарна владавина права и поштовање основних људских права за српски народ“, истиче се у саопштењу.
Како се констатује, и данас, више од 23 година од установљења привремене управе Уједињених нација на Косову и Метохији, на овој територији влада „култура“ некажњивости за злочине почињене над Србима, одсуство поштовања елементарних људских права Срба и одсуство суочавања са прошлошћу у албанском друштву.
Српска координација подсећа да је Резолуција Савета безбедности УН 1244, којом је експлицитно потврђен територијални интегритет и суверенитет Југославије, односно Републике Србије као државе наследнице, на снази и да из те чињенице проистиче обавеза Уједињених нација и свих земаља чланица Уједињених нација да спрече даље систематско насиље и кршење људских права, да допринесу владавини права на овом делу територије Републике Србије и успостављању суштинске аутономије Косова и Метохије.
„Истовремено са усвајањем Резолуције 1244, 10. јуна 1999. године, на Косову и Метохији наступило је стање насиља, безвлашћа и безакоња у коме су људска права Срба и неалбанаца систематски кршена од стране екстремиста и терориста албанске националности. У периоду јуни-децембар 1999. године, услед безвлашћа, систематског и масовног оружаног насиља албанских терориста и припадника паравојних снага над српским народом и припадницима неалбанских мањина, са Косова и Метохије прогнано је преко 242 000 лица највећим делом српске националности. Етнички прогон је, према последицама имао геноцидне размере: од 437 места у којима су живели Срби до 1999. године, изузимајући општине Лепосавић, Звечан и Зубин Поток, Срби су у потпуности прогоњени из 312 насеља. Од увођења привремене управе Уједињених нација на Косову и Метохији до марта 2009. године, забележено је више од 7.000 етнички мотивисаних напада, убијено је преко 1.000 Срба и 104 грађана других националности, киднаповано је 841 Срба а 960 је тешко рањено“, наводи се у саопштењу.
Додаје се да судбина више од 570 несталих и киднапованих лица српске и других неалбанских националности, до данас није утврђена, а повратак прогнаних практично онемогућен.
Колективно протеривање Срба праћено је, како се додаје, и организованим масовним уништавањем средњовековних споменика културе, сакралних и верских објеката и културних и цивилизацијских трагова вишевековног присуства српске цивилизације, државе и народа на простору Косова и Метохије, укључујући више од 150 цркава и манастира. Такође, систематско насиље обухватило је и имовину прогнаних, присилно несталих и убијених лица. Поред око 27.000 узурпираних стамбених јединица, од јуна 1999. године уништено је око 18.000 кућа а узурпирано више од милион катастарских парцела земљишта у својини Срба.
Систематско и масовно насиље, догодило се у присуству „међународних безбедносних и међународних цивилних снага“, чији мандат је обухватао обезбеђивање јавног реда, мира и сигурности за све грађане на Косову и Метохији, демилитаризацију „ОВК“, успостављање безбедносног окружења, осигурање јавне безбедности и реда, одржавање цивилног реда и закона, заштиту и унапређење људских права и осигурање безбедног и неометаног повратка свих избеглица и расељених лица у њихове домове, указује се у саопштењу.