И заиста: судећи по испитивањима расположења америчке јавности и све присутнијим упозорењима ове врсте, пре би се рекло да је цитирано Бајденово упозорење било производ ретког тренутка његове луцидности него напредне фазе сенилности.
Унутрашњи непријатељ
Уосталом, и Доналд Трамп је у сличном (не)расположењу поделио предвиђање, или упозорење, једног свог анонимног присталице: „Грађански рат.“
Те две тешке речи, које је апострофирао председник чија се владавина окончала под крајње збуњујућим околностима, биле су одговор на интригантан коментар председника Салвадора Наџиба Букелеа: „Најмоћнија држава на свету пропада толико брзо да морате да се запитате шта су прави разлози. Нешто тако велико и моћно не може да буде уништено толико брзо – осим ако непријатељ не долази изнутра.“
За Медисона Которна, младог републиканског конгресмена из Северне Каролине, тај непријатељ је управо онај који је Трампа свргнуо с власти, а с њим се слаже и већина републиканских гласача који, наводи „Фајненшел тајмс“, „без доказа верују да су изборну победу Трампу украле демократе уз подршку такозване 'дубоке државе'“.
Конгресмен Которн њих је упозорио: „Ако наши избори и даље буду намештани, и ако се настави с изборним крађама, то ће водити само једном исходу – а то је крвопролиће.“
Ма колико тешке, ове речи конгресмена из Северне Каролине више не представљају ексцентрични екстрем.
„Назире ли се грађански рат, или треба да се смиримо“, упитао је недавно „Њујорк тајмс“. Такође недавно, исти лист пружио је и одговор: „Приближавамо се грађанском рату“. Који, за разлику од претходног, „неће бити вођен само зарад покоравања црнаца, већ и свих који упућују изазов белом расистичком патријархату. Против свих 'другачијих': црнаца, имиграната, муслимана, Јевреја, ЛГБТ особа и, да, жена, поготово оних либералних.“
Убиствена револуција
И магазин „Њујоркер“ поставља питање „да ли је грађански рат пред нама“ – и предвиђа „еру раштрканих али упорних аката насиља: бомбашких напада, политичких убистава, дестабилизујућих аката асиметричног ратовања које ће вршити екстремистичке групе“ – док месечник „Атлантик“ упозорава: „Чувајте се пророчанстава о грађанском рату. Сама идеја да је таква катастрофа у Америци неизбежна – запаљива је и корозивна... Јер, једном када веровање у неизбежност конфликта постане укорењено, наступа логика превентивног удара: Нападни их пре него што они нападну тебе. Друга страна, наравно, размишља на исти начин.“
С тим у вези, „укупно расположење је песимистично“, оцењује организација Southern Poverty Law Center резултате свог испитивања јавног мњења по којима скоро половина – 44 одсто – Американаца сматра да „САД иду ка грађанском рату у блиској будућности“, при чему су „45 одсто републиканаца и 43 одсто демократа спремни да учествују у политичкој револуцији чак и ако би то подразумевало употребу насиља“. А слични проценти и једних и других, безмало половина, подржали би и „убиство политичара који угрожава нашу земљу или демократију“.
Али, једни се с другима нимало не слажу ко је тај ко угрожава – истраживање Универзитета Вирџинија показало је да „84 одсто Трампових присталица сматра Демократску партију за 'јасну и непосредну претњу америчкој демократији“, док то исто, али за републиканце, мисли 80 одсто Бајденових гласача. Истраживање организације „ЈуГов“ пронашло је пак 66 одсто републиканаца с југа земље, и чак 50 одсто независних гласача, спремних да се отцепе и формирају нову заједницу 13 јужних држава од Тексаса до Вирџиније. Исто истраживање открило је и 47 одсто демократа у региону Пацифика који би да се отцепе од уније.
Буре барута
Све ово значи да би практично било који осетљивији повод могао да буде окидач за провалу политичког насиља. Од либералних захтева за забрану оружја који су са сваком масовном пуцњавом све гласнији, а оне су све чешће, до могућег ограничавања права на абортус о чему ће конзервативна већина у Врховном суду одлучивати већ овог месеца. Таква могућност представља „гнусобу“ а судије, „које нису одговорне америчком народу“, овом би одлуком „опоганиле саму репутацију Врховног суда“ и „поцепале устав“, унапред су ту одлуку оспорили лидери демократа у Конгресу САД, Ненси Пелоси и Чак Шумер.
„Више немамо институције које могу да нас одрже на окупу, као што се већ догодило 1850-их“ уочи избијања претходног Грађанског рата. „Нација је буре барута“, опомиње „Њујорк тајмс“.
Зашто скоро половина Американаца сматра да ће им у земљи избити грађански рат, и зашто је тако много њих спремно и да у томе учествује? Како би тај рат у 21. веку могао да изгледа? Може ли ико да зацели то дубоко подељено друштво, или ће се остварити она Бајденова бојазан за будућност Америке као државе?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ разговарали политиколог Александар Павић и историчар Саша Адамовић.
Ривалске нације
„Од свргавања Доналда Трампа с власти пре две године, дотад незамислива могућност избијања грађанског рата у Америци постаје све замисливија“, оцењује Саша Адамовић. „Зато се и у јавности, на обе стране политичког спектра, о томе говори све учесталије и све отвореније.“
„Атмосфера је нарочито почела да се загрева у време избора 2016. године. Демократска партија и Хилари Клинтон били су толико убеђени да ће победити Трампа да су, када су схватили да губе, на сваки начин, злоупотребом медија, државних ресурса и обавештајних служби, почели да оспоравају његов мандат, оптужујући га да је био руски кандидат. Тиме су и Трампа и његове присталице дисквалификовали као равноправне саговорнике. Управо то је бесповратно затровало америчку политичку сцену, да би непомирљиве поделе између два табора и додатно биле продубљене изборном крађом 2020. Узгред, то је показало да су демократе спремне на употребу свих средстава како би одузеле могућност победе својим противницима,“ објашњава Александар Павић, и прецизира да је у основи реч о сукобу глобалистичког савеза либералних интервенциониста и неоконзервативаца с једне стране, и изолациониста с друге: „Према тврдњи Веслија Кларка, прва група је 11. септембра 2001. својеврсним државним урадом преузела сву власт у земљи. Они не желе да им се Трамп понови, па и по цену грађанског рата.“
Последицу оваквог односа власти према противницима језгровито описује „Фајненшел тајмс“: „Америка сада још и више огорчено подељена у измишљене ривалске нације него што је то била у Трампово време.“
„Глобалистичка идеологија коју последњих деценија, још од избора Била Клинтона за председника, спроводе Демократска партија и 'вашингтонска мочвара' донела је лоше резултате и самим становницима Сједињених Држава – од економских питања, јер је дерегулацијом привреде земља деиндустријализована што се одразило на животни стандард просечних Американаца, до кључних идентитетских питања услед наглашавања једне екстремне и нетолерантне људскоправашке идеологије и наметања агресивне ЛГБТ агенде. Због свега тога две главне групације, демократе и републиканци, све мање имају додира једни са другима,“ напомиње Саша Адамовић.
О томе пише и „Фајненшел тајмс“: „ЦИА је 1990. исправно предвидела да ће се Југославија распасти у наредне две године због јачања етничких подела. У 2022. две америчке партије све више су подељене дуж расних и идентитетских линија. Републиканци су бели и рурални – под својом контролом партија има само једно уистину урбано конгресно место на Стетен ајленду у Њујорку. Демократе су сада скоро у потпуности урбане и мултиетничке.“
Радна група ЦИА
„То је урбани лумпенпролетеријат којим је лако манипулисати“, опомиње Александар Павић. „А истовремено се кроз промоцију идентитетске политике води рат против човека и саме људске природе – тобоже, пол се бира а не добија рођењем, више се не зна ко је мушкарац а ко жена – што не може а да не изазове реакцију. И како, онда, да не дође до заоштравања односа у друштву?“
Штавише, наводи професорка Универзитета Калифорнија Барбара Волтер, ауторка књиге „Како почињу грађански ратови“ која је била чланица „радне групе ЦИА-е која надзире државе и процењује ризик од грађанског сукоба у њима“, односи су толико заоштрени да се и сама Америка сад „убрзано приближава фази отвореног устанка“.
„Хладни грађански рат у САД траје већ дуже време, он само још није ушао у своју врелу фазу у којој ће почети да се употребљава и ватрено оружје. Можда баш зато естаблишмент и настоји да укине Други амандман америчког Устава и да разоружа популацију за коју оправдано сматра да је присталица оне друге стране,“ коментарише Саша Адамовић.
С тим у вези, анкете показују да 62 одсто републиканаца-власника оружја сматра да влада хоће да конфискује њихово оружје, а преко 40 одсто их каже да оружје поседују „за случај да им затреба за заштиту од владе“.
„Нема говора да ће они дозволити да буду разоружани. Покушај да се то учини, а демократе инсистирају на томе, могао би да изазове грађански рат... Глобалистичкој елити можда је управо рат и потребан како би увела неки спољни ауторитет да га оконча, и онда спроведе своје идеје о великом ресету,“ закључује Александар Павић.