Избори за 577 посланичких места у доњем дому Националне скупштине одвијају се у два круга, а коначни састав новог парламента биће познат након другог круга који ће бити одржан 19. јуна. Анкете показују да би Макронов савез „Заједно“ у првом кругу могао освојити око 28 посто гласова, а исто толико се предвиђа и левичарима који су се ујединили у коалицију „Нупес“, коју предводи лидер „Непокорене Француске“ Жан Лик Меланшон.
Могу ли левичари помрсити конце Макрону
Према речима Душана Гујаничића из Института за политичке студије, парламентарни избори у Француској и следе након председничких управо да би изабрани председник, на неки начин, на њима потврдио своју победу, односно добио парламентарну већину и формирао владу која би могла да спроводи његов програм. До сада је, каже, тако и било, са изузетком две кохабитације – Жака Ширака и Франсоа Митерана, и Ширака и Лионела Жоспена.
„Жан Лик Меланшон не крије своје амбиције да постане први министар и верујем да му је ово последња прилика да у својој политичкој каријери оствари врхунски резултат, што би значило трећу кохабитацију у историји Пете Републике. Са друге стране, нема никакве сумње да ће француски председник Макрон учинити све да то избегне, односно да не именује Жан Лик Меланшона за председника владе“, каже Гујаничић.
Макрон је свестан, појашњава наш саговорник, да би Меланшон са својом радикалном левичарском политиком и реториком сасвим сигурно захтевао предузимање читавог низа мера у социјалној и економској сфери, што би угрозило његов концепт вођења државе.
„Тешко је замислити да би у наредним годинама једна таква влада, са изразито левичарском нотом, могла да функционише са председником какав је Макрон. Иако је Француска изграђена демократија, кохабитација нигде не функционише лако, а у овом случају имали бисмо две личности које и на личном плану тешко да могу да буду компатибилне. У том смислу, иако је коалиција коју предводи Меланшон тренутно у снажном прогресу, не мислим да ће они успети да освоје довољан број места и поремете победу снага које подржавају председника Макрона“, каже Гујаничић.
Изборни систем Макрону иде на руку
Упркос томе што би грађани незадовољни Макроновом политиком председника могли „казнити“ високим степеном апстиненције на предстојећим изборима или гласањем за неке њему радикално супротстављене опције, у овом тренутку је, сматра Гујаничић, тешко замислити да би он могао да изгуби већину у парламенту:
„Он сигурно не може остварити резултат какав је имао на изборима у априлу, али на таласу председничких избора и француског изборног система још увек има предност коју ни „тврда“ десница, односно странке Марин ле Пен и Ерика Земура, не могу угрозити. Они немају велике шансе да освоје неки значајан број мандата, односно да пресудно утичу на састав владе.“
За апсолутну већину у парламенту Француске потребно је 289 посланика, а колики је тачно Макронов простор да формира стабилну владу показаће други круг избора.
„Француски систем избора за парламент је специфичан и гласа се за кандидата у његовој изборној јединици, а да би био директно изабран у првом кругу кандидат треба да освоји више од половине гласова бирача који изађу на биралишта, као и подршку најмање 25 посто регистрованих бирача у изборној јединици. У други круг иде двоје кандидата који су добили највише гласова, као и било који други кандидат који је освојио најмање 12,5 посто гласова регистрованих бирача, у којем побеђује онај са највише гласова. Врло је могуће да ће кандидати Жан Лик Меланшона у другом кругу у многим изборним јединицама бити усамљени, односно да ће се, по старом француском обичају, гласати против њих“, закључује Душан Гујаничић.
Макронова странка и њени савезници тренутно имају апсолутну већину од 345 места, а председник је ставио до знања да ће министри који се кандидују на изборима, укључујући премијерку Елизабет Борн, морати да одступе ако изгубе.