С обзиром да су човек и пас најстарији пријатељи и да је та веза миленијумима нераскидива, научници су желели да данашњим људима приближе изгледа древног пса. Али и да на тај начин подигну свест о археологији, а тиме да она буде приступачнија и допадљивија јавности.
Резултате фацијалне реконструкције пса Муге аутори су објавили у часописуu Journal of Applied Science.
Доместикација паса
Пси су прве доместиковане животиње. О њиховој популационој историји и у којој мери су били повезани са људима мало се зна. Научници сматрају да су пси припитомљени између 12.000 до пре више од 30.000 година. Верују да је до тога дошло негде на Блиском истоку, Африци, Евроазији и у источној Азији. За древни изглед паса спомиње се горњи палеолит пре 30.000 година, први остаци који се приписују доместикованим псима појављују се у Европи пре 15.000 година и у источној Азији пре више од 12.500 година.
Неки мисле да су вукови заједно еволуирали са ловцима-сакупљачима да би настали древни ловачки пси. Други сугеришу да је припитомљавање паса било олакшано настанком пољопривреде. Људи су гомилали отпад, а то је привлачило животиње. У овом случају, можда, вукове.
Иначе, пси су доместиковани током касног мезолита (7300-6200. г. п.н.е.) на Власцу и током периода трансформације на Лепенском виру, Хајдучкој Воденици и Падини.
Пас Муге из мезолита
Ископавања у Мугеу започео је 1864. године Карлос Рибеиро, а пас Муге је откривен 1880. године. Остаци пса су пронађени на некрополи у Шел Мидену на дубини од 4 м. Шел мидени су вештачке творевине настале од морских животиња које су депоноване људском активношћу, нешто попут хумке од шкољки.
На овој некрополи откривен је и велики број људских скелетних остатака из мезолита.
Скелет пса Муге је веома добро очуван, вероватно да су га древни људи пажљиво закопали. Што се тумачи као снажна емоционална веза између људи и њихових паса. Реч је о одраслом мужјаку, средње величине старости преко две године.
„Реконструкција овог пса може користити нашем разумевању морфологије ових животиња и помоћи широј јавности да протумачи научне податке који су понекад загонетни”, навели су истраживачи у раду.
Научници су користили приступ анатомске деформације заснован на колекцији слика компјутерске томографије као покушај да реконструишу изглед главе пса. Суочили су се са неколико изазова због степена померања костију и одсуства неких анатомских делова лобање, као и тачних података о дебљини меког ткива за модерне псе. Ова мултидисциплинарна студија комбиновала је анатомске, ветеринарске, зооархеолошке, уметничке и графичке аспекте како би омогућила реконструкцију лица пса Муге. Реконструкција длаке и степен пигментације је сведен на минимум због недостатка ДНК података, преноси портал Све о археологији.
„Археологија и културно наслеђе морају бити разумљивији широј јавности како би били више цењени и подржани. Реконструкција древних кућних љубимаца може помоћи у овој намери. Будући да животиње, а посебно кућни љубимци, изазивају више емпатије и стога привлаче више пажње”, закључују аутори.