Да би се ублажио поремећај на тржишту, хрватска влада и Привредна комора траже од инвеститора да извођачима ревидирају уговоре и признају стварне цене. Све како би се спречио талас отказивања многих важних инфраструктурних пројеката.
Овакво дивљање цена материјала грађевинари, кажу, не памте деценијама. Метали, пластика, дрво, вртоглаво су поскупели – од 50 до чак 200 одсто. Ризици су превелики, гаранција нема, па је фирмама исплативије да плаћају пенале због отказаних послова него да гомилају губитке.
"Ми смо у покушају раскидања неколико уговора вредних 20 до 40 милиона куна (од око 2,7 до око 5,4 милиона евра). То су озбиљна питања која прете грађевинском сектору и нашем пословању јер прети бележење великих губитака, удар на ликвидност и сигурност радних места", наглашава за ХРТ Дарко Јамбрековић, секретар Управе Радника.
Хрватска влада је донела смернице како би наручиоце великих послова подстакла на ревизију уговора, посебно у случају јавне набавке с клаузулом фиксне цене. Хрватска привредна комора израдила је и индексе цена грађевинског материјала.
"Имамо податке за око 150 материјала односно 150 индекса и верујемо да ће ти индекси помоћи свим извођачима и наручитељима да затраже разлику у цени за пројекте који су прошли и за све будуће пројекте као једну методологију с којом ће они доказивати пораст или смањивање цена", говори Мирјана Чагаљ, потпредседница Хрватске привредне коморе за градитељство, саобраћај и везе.
Поједини грађевинари тренутно раде на тридесетак градилишта широм Хрватске. Без конкретних мера помоћи, изградња школа, болница, путева, финансирана европским новцем, постаје упитна.
"Видимо пуно иницијатива без крајњег резултата. Ми смо одустали од неких пројеката с градом Загребом и нисмо потписали уговор од 126 милијуна куна (око 16,8 милиона евра). Ми не можемо потписати уговор и довести своју фирму у банкрот и наши подизвођачи су на ивици", наглашава Веле Нижетић, директор компаније СТРАБАГ Хрватска.
Колико ће грађевинара поклекнути пред повећаним трошковима, тешко је рећи, али биће последица у сектору који у БДП-у Хрватске учествује с око пет одсто и запошљава око 130.000 људи, преноси ХРТ.