Саша Петричић је познат као вишеструко награђивани дописник и фото-репортер „Си-Би-Си њуза“ где ради већ 35 година. Током дуге новинарске каријере доносио је Канађанима фасцинантне приче са свих континената. Из Јерусалима и Пекинга где је и живео, покривао је ратове у Сирији, Гази и Авганистану и протесте од Хаитија и Турске до Хонгконга.
Његове репортаже забележиле су и страхоте природних катастрофа — земљотреса, тајфуна и цунамија у Јапану, Непалу и Тајланду.
Људи који нису нашли место у вестима
Фотографије које су одабране за изложбу представљају људе и догађаје који нису нашли место у вестима.
„Црвени змај из Индонезије“.
© Фото : Спутњику уступио Саша Петричић
„Овде сам своју камеру окренуо на другу страну: према људима који су не само сведоци трагедије као и ја, већ је она део њиховог живота. Искра светла или мрак у њиховим очима — казују све“, рекао је Саша на почетку разговора.
Саша Петричић је имао само четири године када се из Србије доселио у Канаду, рођен је у Београду, а живео у Зрењанину. Одрастао је у Торонту, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је новинарство на Универзитету Карлтон у Отави, у Онтарију. Одлично говори неколико страних језика укључујући и српски који је научио уз помоћ родитеља. Често посећује Србију — Београд и Земун.
На изложби и фотографија са Калемегдана
На изложби је представљено 40-ак фотографија из Кине, Јапана, Непала, Јордана, Северне Кореје, Француске (Париза), Енглеске (Лондона), Филипина, Исланда, Колумбије, Вијетнама, Израела, Антарктика, Индонезије, Либана, Сингапура… а ту је и једна фотографија из Београда са Калемегдана — Београђанин чита новине.
„Непал — три жене“.
© Фото : Спутњику уступио Саша Петричић
Саша прижељкује изложбу у Београду јер мисли да би нашој публици било занимљиво да види фотографије из целог света, од прелепих предела Блиског истока, Исланда, Колумбије, Амазона, али и места која баш и нису нарочито атрактивна.
„Поједина места никада не бих изабрао за одмор, рецимо Непал после земљотреса, али често сам као новинар ишао тамо кад се тако нешто деси да извештавам. За људе који ту живе земљотрес је катастрофа, иако је природа веома лепа, они су у незавидној и тешкој ситуацији, па су зато мени као сведоку тада емоције узбуркане“, навео је он.
„Невини посматрачи“
Саша Петричић објашњава и назив изложбе „Невини посматрачи“.
„Ти људи на мојим сликама погођени су природним непогодама и они су ту усред тога ужаса само због ‘више силе’ — они никако нису криви за ту ситуацију у којој су се нашли. Био сам сведок и радио сам много репортажа за ТВ о тим људима. Човек се ипак увек некако снађе и живот настави да иде својим током. Примера ради на фотографији ‘Непал — 3 жене’ видимо три жене у црвеним хаљинама које су кренуле у поље на фарму, да беру кукуруз, чај или ароматичне биљке иако земљотрес још увек траје“.
Од 2011. до 2015. Петричић је био дописник за Блиски исток за „Национал“, са седиштем у Јерусалиму, где је живео четири године. Покривао је побуне Арапског пролећа из Египта, Либије, Сирије и Туниса. За свој рад добио је бројне награде, а 2014. године његово ратно извештавање о сиријском сукобу освојило је главну канадску ТВ новинарску награду, Canadian Screen Award, за најбољу репортажу.
Празна улица у Јапану за време епидемије короне.
© Фото : Спутњику уступио Саша Петричић
Најстарије изложене фотографије су из Тел Авива из 2008. године, а најновије из времена ковид пандемије из Јапана (Токија) где се виде празне улице града. Само двоје људи шета улицом где је пре пандемије било свакодневно више од милион људи.
Љубави и према филму
Саша Петричић истиче да је одувек био заинтересован за фотографију и филм — од средње школе правио је филмове. Али на факултету је још увек био у недоумици око свог будућег занимања и каже, да не би остао у новинарском послу, да није добио посао на телевизији јер га пре свега занима визуелна страна тј. визуелна комуникација.
„Пинк слаткиши (шећерна вуна) у Непалу после земљотреса“ — фотографија са изложбе Саше Петричића
© Фото : Спутњику уступио Саша Петричић
Кустоси изложбе фотографија „Невини посматрачи“ су Коулин Кленси и Дитер Хесел из Хелио Галерије, као и Биса и Милан Шћекић.