Нови подаци о инфлацији у Америци очигледно су више него забрињавајући, али и толико важни да су на њихову објаву инвеститори аутоматски одреаговали. Највећа криптовалута на свету по тржишној капитализацији пала је јутрос за чак 8,9 одсто на 24.906 долара, на најнижи ниво од децембра 2020.
Пале су и друге криптовалуте, па је практично цело тржиште у црвеном. Етер је јутрос изгубио 10 одсто вредности, а озбиљне минусе бележе и акције многих технолошких компанија. „Епл“ је изгубио четири одсто вредности, „Тесла“ три, „Мајкрософт“ пет ...
У минусу је и злато које, иначе, важи за сигурно уточиште и меку за улагање када инфлација дивља.
Кључни разлог су нови подаци о инфлацији у Америци који указују да није било горе у последњих 40 година. Уље на ватру додала је и информација која је стигла из Европе. Након редовне седнице, Европска централна банка је објавила да ће у јулу угасити субвенције привреди еврозоне и први пут од 2011. године подићи кључне каматне стопе како би зауздала инфлацију. Поскупљења се у еврозони, иначе, крећу на рекордним нивоима од око осам одсто у просеку.
Потрошачке цене у Америци су порасле за 8,6 одсто прошлог месеца у односу на 12 месеци раније, брже од раста у априлу од 8,3 одсто у односу на исти период прошле године, саопштило је Министарство рада.
На месечном нивоу, цене су скочиле за 1 одсто од априла до маја, и то је стрмоглав раст са повећања од 0,3 одсто од марта до априла. За већи део тог повећања криве су много веће цене гаса.
Висока инфлација је такође приморала Федералне резерве на оно што ће вероватно бити најбржа серија повећања каматних стопа у последње три деценије.
Велика америчка инфлација намеће озбиљне притиске на породице, приморавајући их да плаћају много више за храну, гас и кирију и смањујући њихову могућност да приуште дискреционе ствари, од фризура до електронике. Људи са нижим приходима посебно се боре јер, у просеку, већи део њиховог прихода иде на потрепштине, пише „Блиц бизнис“.
Европска централна банка повећава каматне стопе
Европска централна банка саопштила је да ће повећати каматне стопе први пут од 2011. године на састанку следећег месеца. Саопштено је и да ће у јулу угасити подстицаје за економије еврозоне.
Редовни кризни пандемијски програм куповине обвезница требало је да буде угашен ове јесени, али распоред је пореметила украјинска криза. Зато је ЕЦБ најавила да ће програм за подстицање економије еврозоне који је покренут након дужничке кризе угасити 1. јула.
Банка је саопштила и да намерава да подигне стопе за 25 базних поена и да ће окончати свој програм куповине обвезница 1. јула .
ЕЦБ је такође оставила отворена врата за веће повећање у септембру, јер покушава да стави под контролу растућу инфлацију.
„Гледајући даље унапред, Управни савет очекује да ће у септембру поново подићи кључне каматне стопе ЕЦБ“, наводи се у саопштењу централне банке.
„Висока инфлација је велики изазов за све нас“, рекла је председница ЕЦБ Кристин Лагард. „Цене су, такође, снажније порасле због обновљених уских грла у снабдевању и због опоравка домаће тражње, посебно у сектору услуга, како се наша привреда поново отвара“.