Србија има брашна на рафовима колико хоћеш. Несташица за разлику од многих земаља није било. Цене јесу порасле, и до 15 динара по килограму, али држава јесте и ограничила цену одређених брендова. У сваком случају, грађани нису ни у једном моменту паничили када је у питању ова основна животна намирница.
Једини повод, али и чест за коментаре, био је цена. Килограм брашна који смо с почетка године плаћали око 60 динара сада је 80, негде и који динар више. Цена је расла мало по мало, испрва по који динар, али сада многи кажу да је брашно скупо. И то је вероватно појединим произвођачима био разлог да промене стратегију - стратегију коју смо виђали у претходном периоду на многим другим производима, пише „Блиц бизнис“.
„У последње време врло водим рачуна о ценама и гледам шта колико кошта и шта колико плаћам. Тако ми је врло и битно да ли ћу брашно платити 72 или 78 динара. Кад оно пре неки дан право изненађење - брашно нешто јефтиније него обично, али не лези враже. Дођем кући и на паковању пише 900 грама“, прича једна читатељка.
На рафовима се већ дуже време могу наћи производи са мањом грамажом од оне на коју су потрошачи навикли. Прво се кренуло са смањењем чоколаде са 100 на 75, 80 и 90 грама.
Осим чоколаде, грамажа је смањена и супама. Некада за четири тањира, сада за три, или за један тањир. Све чешће се виде и „надувана“ паковања разних грицкалица.
Маркетиншки трик и нереална цена
Председник Удружења за заштиту потрошача „Форум“ Јован Јовановић више пута је говорио на ову тему. Каже, истина је да је грамажа написана тачно, али и да је у питању маркетиншки трик којим се служе произвођачи.
„Смањење грамаже је трик којим се служе произвођачи, како би привукли купце. На први поглед, производ изгледа стандардно, али кад се мало боље загледате, видите да је мања грамажа, а цена је нешто нижа. На тај начин се купци привлаче и по мом мишљењу, плаћају нереалну цену, то је трик“, рекао је Јовановић.