Суперкомпјутер ЛУМИ налази се у граду Кајанију у Финској, а корисницима ће бити доступан од септембра ове године.
ЛУМИ је трећи најбржи компјутер на свету и један од такозваних предексаскаларних суперкомпјутера које ЕуроХПЦ планира да покрене. Реч је иначе о заједничком пројекту ЕуроХПЦ-а и десет европских држава - Финске, Белгије, Чешке, Данске, Естоније, Исланда, Норвешке, Пољске, Шведске и Швајцарске.
„Ово је велики корак за дигиталну и зелену трансформацију Европе“, изјавила је повереница за Европу спремну за дигитално доба Маргарет Вестагер.
„Захваљујући свом великом капацитету, ЛУМИ ће омогућити научна открића у медицини и истраживању климе много бржим темпом него што је то до сада било могуће. То би могло да помогне у развоју вакцина, дијагностици рака или ублажавању утицаја климатских промена. Ово је сјајан пример великог потенцијала вештачке интелигенције за побољшање наших живота“, изјавила је она.
Ко стоји иза пројекта
ЛУМИ има снагу од 550 петафлопса, односно 550 милиона милијарди операција у секунди. Овај суперкомпјутер нуди истраживачима широм Европе алат за разумевање компликованих појава, попут климатских промена, и служи као платформа за међународну истраживачку сарадњу и за развој вештачке интелигенције и квантне технологије.
Оно што овај суперкомпјутер разликује од сличних јесте што се покреће искључиво обновљивом енергијом, користећи природне системе хлађења, а његова отпадна топлота чиниће око 20 одсто даљинског грејања у граду Кајани.
ЛУМИ се зато с правом назива најзеленијим суперкомпјутером у Европи и трећим најзеленијим у свету.
Суперкомпјутер суфинансирају ЕуроХПЦ и конзорцијум држава ЕУ са укупним прорачуном од 144,5 милиона евра.
Друга пилот фаза ЛУМИ-ја за одабране кориснике почеће у августу, а систем ће постати доступан свим заинтересованим корисницима крајем септембра ове године. Половина ресурса биће додељена корисницима ЕуроХПЦ-а након отворених позива на које могу да се јаве сви европски корисници који испуњавају услове.
„ЛУМИ је екоситем за рачунарство високих перформанси, вештачку интелигенцију и интензивна истраживања. Осим тога, петина капацитета ЛУМИ-ја усмерена је на фирме које добијају прилику да користе методе рачунарства високих перформанси следеће генерације и тако допринесу стварању нових вештина и иновација“, саопштио је Кимо Коски, извршни директор финског центра за науку ЦСЦ – ИТ у којем је смештен ЛУМИ.
Још седам моћних суперкомпјутера широм Европе
Како би се такозвани стари континент опремио водећом инфраструктуром, ЕуроХПЦ је већ набавио седам суперкомпјутера смештених широм Европе. Пет суперкомпјутера сада је потпуно оперативно и сматрају се међу најмоћнијима у свету. Осим ЛУМИ-ја у Финској, покренути су суперрачунари „Вега“ у Словенији, „МелуXина“ у Луксембургу, „Дискавер“ у Бугарској и „Каролина“ у Чешкој. Заједничко предузеће за европско рачунарство високих перформанси тренутно ради на оспособљавају још три суперкомпјутера – „ЛЕОНАРДО“ у Италији, „Деуцалион“ у Португалу и „МареНострум 5“ у Шпанији.
Заједничко предузеће ЕуроХПЦ покренуто је 2018. године с намером обједињавања ресурса из ЕУ, 32 земље сараднице и два приватна члана - Европске технолошке платформе за рачунарство високих перформанси и Удружења за вредност велике количине података.
Рачунарство високих перформанси (ХПЦ) односи се на рачунарске системе („суперкомпјутере“) са нарочито високом рачунарском снагом који могу да реше врло сложене и захтевне проблеме. Њиме се омогућује да кључне технологије, као што су вештачка интелигенција, аналитика података и сајбер безбедност, искористе потенцијал економије великих количина података.
Европски парламент је у априлу 2021. усвојио програм Дигитална Европа, вредан 7,5 милијарди евра за раздобље 2021 -2027. Програмом ће се осигурати финансирање пројеката у пет кључних подручја: суперрачунарство, вештачка интелигенција, сајбер безбедност, напредне дигиталне вештине и осигуравање широке употребе дигиталних технологија у целој економији и друштву.
Програмом би требало премостити јаз који постоји између истраживања дигиталних технологија и њихове примене, па би резултати истраживања требало да се ставе на тржиште у корист грађана и предузећа, а посебно малих и средњих подузећа, пренео је „Јутарњи лист“.