Мало је ко давао шансе Фенербахчеу у финалу турског првенства против Анадолу Ефеса, двоструког узастопног првака Европе, али шансе нису биле нешто на шта се Ђорђевић икада у каријери освртао.
Да ли је 1992. године Партизан требало да буде европски шампион? Да ли је Ђорђевић требало да убаци тројку за победу против Хувентуда? Одговори на то су – не, али када је Сале у питању, Сале не прихвата такве одговоре.
Фенербахче је финале завршио са 3-1 у серији, Ђорђевић је на феноменалан начин успео да заустави динамични дуо Ефеса који чине Шејн Ларкин и Василије Мицић – остали су на заједничних 20 поена.
Победа са 92:80 значила је крај серије, али наставак још једне – Ђорђевић поново остаје без посла, као што се то догодило прошле године.
Сале је Виртус из Болоње довео до бриљантне победе од 4-0 у серији над богатим Арманијем и окитио се трофејем шампиона Италије, пре него што је напустио клупу те екипе и кренуо у нове изазове.
„Не знам шта је непогрешиви пут до успеха, али знам један који сигурно води до пропасти – то је жеља да се удовољи свима“, поручио је Ђорђевић после освојеног новог трофеја.
Историја му се поновила, поново ће као шампион морати у нове изазове, али сада свима мора да буде јасно колика је величина Ђорђевић кога се и Србија, на неки начин, лако одрекла.