Сунчица Савовић каже за РТС да се кретање цена житарица на берзама мења зависно од ситуације у Украјини, напомињући да то нема утицаја на нас, јер Србија производи много више од својих потреба.
Сматра да нема потребе да се извоз ограничава, будући да се у конкурентским земљама из окружења као што су Румунија, Бугарске и Мађарска, он одвија несметано. Она указује на то да је чак и роба из Украјине месец дана по почетку кризе почела да се извози преко румунске руке Констанца одакле одлазе и житарице из Србије.
Савовићева наводи да је било проблема са недостатком падавина на северу Бачке, мање у београдском региону и Банату. Принос се очекује у распону од 4,8 до 5,2 тоне по хектару, укупно од три до 3,2 милиона тона пшенице, додаје она.
Говорећи о откупној цени пшенице, Савовићева указује на то да се она формира према извозној цени и додаје да још није позната судбина јулске квоте.
Много је непознаница, каже Савовићева – да ли ће квота остати на нивоу од 220.000 тона, за коју количину ће бити предати захтеви за извоз, да ли ће бити спајање месечних квота у тромесечне што би, сматра, створило оптималније услове за извоз.
Она каже да се прошле недеље нова пшеница продавала за 38,5 динара по килограму без ПДВ-а, али да није било куповине.
Пад тражње и проблеми са логистиком
Савовићева наглашава да извоз тече веома споро, а поред пада цена на светском тржишту, велики су проблеми са логистиком, мада није било ни тражње.
"Силоси су пуни пшенице и кукуруза, а ускоро пристиже и нови јечам са њива. Мешање старог и новог рода пшенице ствара идеалне услове за појаву штеточина", упозорава Савовићева.
Она наводи да су залихе житарица велике – у складиштима 1. јуна је било 700.000 тона пшенице и 830.000 тона кукуруза, рафинисаног и нерафинисаног уља око 45.000 тона. Род сунцокрета ће бити добар, 75.000 тона, што је еквивалент од 300.000 тона уља а у Србији се троши око 80 и 100.000 тона, каже Савовићева.
Она додаје да Дирекција (за робне резерве) купује одређене количине пшенице и скоро увек је понуђена цена била изнад тржишне, али да је ту понуду могао да испрати мали број произвођача. "Уколико држава жели да утиче на тржишну цену морала би да откупи стотине хиљада тона, а за само 100.000 тона држави би сада било потребно 39 милиона евра".
Шта би донеле тромесечне квоте
Због великог проблема са извозном логистиком (недостатак баржи, вагона за расути терет, маневарских локомотива), "Жита Србије" предлажу спајање квота из месечних у тромесечне како би се организовала логистика.
Према њеним речима, тиме би се омогућио прилив финансија, будући да је ликвидност веома мала јер је новац заробљен у роби.
Она каже да је цену јулске пшенице незахвално прогнозирати. Подношење захтева за издавање извозних дозвола почиње тек у понедељак и трајаће до петка. Уз помоћ ресорног министарства сазнаћемо да ли ће се месечне квоте моћи претворити у тромесечне и у зависности од услова за извоз формираће се та цена а од тога ће зависити и откупна цена, закључује Савовићева.