„Европска политичка заједница би била отворена за европске државе које деле заједнички скуп демократских вредности, без обзира на то да ли су чланови Уније или не и без обзира на њихов тренутни однос са Европском унијом: да ли желе да јој се придруже, напустили су је, не планирају придружити јој се, или су са њом повезани само економским споразумима“, наводи се у тексту документа у који је Танјуг имао увид.
Француска у свом тзв. „нон-пејперу“, поднетом као нацрт за разматрање и даљу расправу, наводи да тренутно политика проширења, због обимних реформи и трајања процеса, „не нуди неопходан политички оквир за одговор на хитне историјске и геополитичке потребе“ настале након почетка сукоба у Украјини као ни за „политичко структурисање“ европског континента.
Европска политичка заједница није алтернатива чланству у ЕУ
„Европска политичка заједница не би била алтернатива чланству у ЕУ и не би била ни замена за процес проширења. За европске државе које желе да се придруже Европској унији то би омогућило јачање веза са државама чланицама ЕУ пре приступања, како политички тако и у погледу учешћа одлучивањима у одређеним политикама ЕУ, укључујући постепену интеграцију у унутрашње тржиште ЕУ“, наводи се у документу.
Додаје се да оваква заједница не би заменила Савет Европе, ОЕБС или трансатлантске односе, али да би била европски форум који би окупио све чланове европске породице на равноправној основи и у духу јединства европског континента.
Француска тражи да се у „Европи врати осећај заједништва“ и ојачају политичке, економске, културне и безбедносне везе између будућих чланица Европске политичке заједнице, што би, према тексту документа, био начин да се одговори на заједничке изазове на европском континенту попут питања спољне и безбедносне политике, климатских промена и снабдевања енергијом и другим сировинама, сигурности хране, развоју инфраструктуре и међусобном повезивању, мобилности, миграцијама, борби против организовани криминала, као и односима са другим геополитичким актерима.
Француска оцењује да би Европска политичка заједница требало да има облик „лаке правне структуре“ која има капацитет доношења одлука уз поштовање аутономије одлучивања Европске уније и сваке од држава које чине Заједницу, а да би се лидери и министри ових земаља састајали неколико пута годишње.
Подсетимо, француски председник Емануел Макрон је раније изјавио да процес приступања Унији може да потраје више година, чак и деценија због чега је позвао на стварање Европске политичке заједнице која би могла да обухвати и Украјину.
Потом је председник Европског савета Шарл Мишел најавио је да ће током јунског самита ЕУ покренути питање стварања Европске политичке заједнице за земље које теже чланству у Унији — Украјину, Грузију, Молдавију, Западни Балкан, Турску.