Како се наводи у чланку, мишљење о предностима уласка Шведске и Финске у Северноатлантску алијансу је погрешно, јер организација ризикује не само да повећа трошкове на нове учеснике, већ и да изазове сукоб са Русијом.
„Преузимати одговорност да помоћу НАТО-а штити две богате европске државе, чија је неутралност осигурала безбедност и процват на више од 70 година, није у националном интересу САД. Чињеница је да ће их гаранције безбедности натерати да иду у смеру компромиса, да троше више ресурса и да повећају шансе за сукоб са непријатељем који има нуклеарно оружје“, објашњава се у чланку.
Притом, чланство Хелсинкија и Стокхолма у НАТО-у има и реалну цену. Амерички медији наводе да ће Вашингтон потрошити на ширење Алијансе минимум осам милијарди долара и трошити још додатних 1,5 милијарди долара годишње.
У чланку се наводи и да је садашња америчка администрација одредила погрешне приоритете и да је више заинтересована за две богате европске социјалдемократије, а не за положај САД. У чланку је акценат стављен и на стопу инфлације и на амерички државни дуг, који је већ достигао 30,5 милијарди долара.
„Недостатак дијалога о овој важној теми и оцрњивање оних који се усуде да доведу у питање предности ширења НАТО-а, само повећавају ризик да ће Сједињене Америчке Државе преценити своје снаге, или још горе, да ће потенцијално уђи у сукоб са Русијом која има нуклеарно оружје. После деценија неуспеха у спољним односима који су скупо коштали САД, изабрани политичари дугују америчком народу више од прескупих задужења која нису повезане са нашом безбедношћу и економским просперитетом“, закључује се у чланку.
Финска и Шведска су због догађаја у Украјини 18. маја предале генералном секретару НАТО-а захтеве за ступање у Алијансу. Турска је блокирала почетак разматрања тих пријава јер, како је навео турски председник Реџеп Тајип Ердоган, Анкара не може да каже „да“ чланству Финске и Шведске у НАТО-у док се не увери какве су њихове везе с представницима Радничке партије Курдистана.