Средином 14. века избила је најсмртоноснија пандемија куге у историји човечанства од које се човечанство опорављало два века. Упркос великим напорима, научници – до сада – нису успевали да утврде одакле је тачно бубонска куга почела да се шири.
Нове анализе указују да је зараза почела на територији данашњег Киргистана у централној Азији, негде у четвртој деценији 14. века, након чега се проширила преко остатка Азије у Европу и северну Африку и однела између 75 и 200 милиона живота.
Истраживачки тим са Универзитета у Стирлингу у Шкотској, немачког Института „Макс Планк” и Универзитета у Тубингену анализирао је древне узорке ДНК из зуба костура на гробљима близу језера Исик Кул у Киргистану.
Подручје су одабрали након што су из других извора утврдили велики скок умрлих 1338. и 1339. – неколико година пре избијања пандемије.
Марија Спироу са Универзитета у Тубингену каже да је тим секвенцирао ДНК седам костура.
Зубе су анализирали јер садрже крвне судове и постоје велике шансе да се утврди постојање патогена из крви који су узроковали смрт, пише „Сајенс алерт“.
Стручњаци су успели да пронађу трагове узрочника куге, бактерије Yersinia pestis, у три од седам узорака.
Историчар Филип Славин са Универзитета у Стирлингу истиче да је ово веома значајно откриће.
„Наша студија је одговорила на једно од највећих и најфасцинантнијих питања људске историје и утврдила када и где је почела најсмртоноснија пандемија у људској историји“, навео је Славин.