“Открили смо да биљке контролишу своје дисање на начин који нисмо очекивали, контролишу колико угљеника из фотосинтезе задржавају за изградњу биомасе помоћу метаболичког канала”, рекао је за Science alert биљни биохемичар са Универзитета Западна Аустралија Харви Милер.
“Ово се догађа управо као корак пре него што одлуче да сагоре пируват како би створили и отпустили угљендиоксид натраг у атмосферу.”
‘Пируват је задња тачка за одлуку’
Ако се присетите биологије у средњој школи, можда ћете се сетити да током фотосинтезе биљке производе шећер или сахарозу. Биљка обично производи вишак сахарозе; неки су похрањени, неки деградирани. То се зове циклус лимунске киселине (или трикарбоксилне киселине) и једнако је важан за живот.
Као део овог циклуса, сахароза, која има дванаест атома угљеника, разграђује се на глукозу са шест атома угљеника. Затим се глукоза разбије у пируват, који има три угљеника. Коришћење пирувата за енергију производи се угљеник као отпадни производ, па се у овом тренутку доноси ‘одлука’.
“Пируват је задња тачка за одлуку”, рекао је Милер.
“Може да га сагори и ослободи угљендиоксид, или га може користити за изградњу фосфолипида, ускладиштених биљних уља, аминокиселина и других материја које су биљкама потребне за производњу биомасе.”
До открића је дошло током рада на класичном биљном моделу организма Arabidopsis thaliana. Реч је о је малој цветници пореклом из Евроазије.
Истраживачи, предвођени молекуларним научником Универзитета Западне Аустралије Xyен Леом, означили су пируват с изотопом угљеника како би пратили где се помера током циклуса лимунске киселине и открили да се пируват из различитих извора користи различито.
Откриће крши до сада позната правила биохемије
То значи да биљка заправо може да прати извор пирувата и да делује у складу с тим, бирајући хоће ли га ослободити или задржати у друге сврхе.
“Открили смо да транспортер на митохондријима усмерава пируват на дисање како би ослободио угљендиоксид, али пируват произведен на друге начине задржавају биљне ћелије како би изградиле биомасу – ако је транспортер блокиран, биљке тада користе пируват из других путева за дисање”, рекао је Ле .
“Увезени пируват био је преферирани извор за производњу цитрата.”
Ова способност доношења одлука, сугерише тим, крши нормална правила биохемије, где је обично свака реакција процес који не контролише где иде производ.
Први доказ да биљка управља овим процесом
“Метаболичко каналисање крши ова правила откривајући реакције које се не понашају овако, већ су одређене одлуке у метаболичким процесима који су заштићени од других реакција”, каже Милер.
“Ово није први метаболички канал који је икада пронађен, али су релативно ретки, а ово је први доказ да биљка управља овим процесом у дисању.”
Истраживање је објављено у Nature Plants.