Бјелица је прошлог лета стигао међу Ратнике и већ у првој сезони у којој му је тренер Стив Кер нашао улогу да обавља "прљаве послове" током плеј-офа, онда када је то најтеже и најпотребније, успео је да оствари дечачки сан и да постане НБА шампион.
Бјелица је тако постао тек четврти кошаркаши из Србије који се окитио НБА титулом, с обзиром на то да је пре њега то успео Дарко Миличић са Детроитом 2004. године, Пеђа Стојаковић са Даласом 2011. године и Огњен Кузмић са Голден Стејтом 2015.
Професор из Србије који је на крају у свлачионици славио са три подигнута прста, што је традиционалан српски поздрав, и те како је имао заслуге за освајање прстена, без обзира што му тренер Стив Кер није пружио прилику у шестом мечу, који је на крају био и последњи у серији 4:2.
Не треба да се заборави, нити умањи, допринос помоћног тренера Дејана Милојевића који је такође прошлог лета појачао Ратнике, након што се нашао у стручном штабу Стива Кера.
Управо су Бјелица и Милоје показали три прста уз осмех на лицу, после чега су наставили да уживају у слављу и седмом прстену Голден Стејта, а четвртом у последњих осам сезона.
Милојевић је после Игора Кокошкова, некадашњег селектора Србије, постао тек други стручњак који је успео да се домогне титуле у најјачој кошаркашкој лиги света.
Некадашњи центар Партизана и бројних клубова, бележио је фантастичне резултате са Мегом и 2020. године одлучио је да оде на усавршавање „преко баре“, а са Голден Стејтом је постао шампион НБА лиге.