Београд је 2020. године постао већи за 13.300 нових становника. Многи долазе због бољих услова живот, добре плате и већих могућности. Ђорђе Славковић је тај потенцијал приметио још од студија.
"Мислио сам при упису да овде имам више могућности да нађем посао и да ће самим тим моја диплома више да се цени било у Београду, било у Рашкој или било где у Србији. Нисам имао у почетку намеру да останем, међутим са развојем ситуације и потражњом посла, чини ми се да овде имам више шанси за запослење", сматра Славковић.
Београд никад не мирује, иако свакодневно прими много више људи него било који град у Србији. Ипак, промене се дешавају и унутар града. Многи се селе из општине у општину.
Социолог Милица Весковић Анђелковић објашњава да људи углавном мењају општину због посла, школе, ако су деца у питању, али и да је то врло често због цене некретнина, квалитета, веће квадратуре и зелених површина.
"Просто неки делови града су јефтинији и доступнији младим брачним паровима и студентима, него центар Београда или чак и Нови Београд у последње време", истиче Весковић Анђелковићева.
Звездара је једна од општина која има позитиван миграциони салдо, односно највише досељених становника. Привлачна је због шуме, паркова и вртића.
Нови Београд је тражен због многих пословних центара, банака и ИТ фирми, Врачар због адвокатских канцеларија.
Већи стамбени простори утичу негативно на расположење досељеника.
"Стари град и Савски венац, то су градске општине које имају ограниче простор и не могу се ширити. Више су то општине оријентисане том пословном амбијенту, тако да је то један од разлога зашто се више људи одсељава него што се досељава. А то после генерише и просечну старост у тим општинама", истиче Гордана Бјелобрк, демограф у Републичком заводу за статистику.
Београд је најпривлачнији младима. Просечна старост оних који мењају пребивалиште је 34 године. Тај тренд досељавања у главни град почео је од 2015. и наставља се и даље, пренео је РТС.