Смрча висине 59 метара, пречника 200 центиметара и 77 кубика краси Црну Гору, а снимак како она изгледа објављен је на Фејсбук страници Природа Сјевера Црне Горе.
Планина Бјеласица представља јединствену биогеографску и еколошку цјелину, у којој се изворност природе, са изванредним генетским, специјским и екосистемским диверзитетом, сачувала до данашњих дана. Доминантни су шумски екосистеми, затим екосистеми горских мезофилних ливада ендемичне свезе Панчићион, ливада и пашњака, планинских вриштина, планинских рудина, пукотине стијена, као и водени екосистеми са богатом алгофлором глацијалних језера.
„Утврђено је постојање 26 биљних заједница са око 2.000 врста и подврста виших биљака, међу којима је 20 одсто ендема Балканског полуострва. Прашума у сливу Биоградске ријеке и Језерштице, површине 1600 хектара, препуштена спонтаном развоју у појединим дјеловима потпуно је непроходна“, пише на званичном сајту НПЦГ.
Представља јединствен примјер еволуције различитих шумских заједница.
Карактерише је 16 шумских заједница, доминирају букове и буково-јелове, затим преко 220 биљних врста. Најчешће врсте дрвећа су буква, јела, смрча, јавор, бијели јасен, планински јавор, планински бријест, сива јова.
„Старост појединих стабала је процијењена на преко 400 година, од којих су нека преко 40 метара, па чак и 60 метара, висине“, наводи се у опису НП.
Ендемичне врсте су муника, молика, планински јавор, црногорски звончић, црногорска петопрста, динарски рожац, велецвјетни рожац, Лакушићев каранфил, Панчићев млијечац, Панчићев одољен, албански љиљан, перуника босанска, Сендтерова пушина, сива бабина свила, језиколика хајдучка трава, сипарска хајдучка трава...