. Али научници могу хемијски да модификују те молекуле како би били сигурни да се они снажно везују за места на којима их желимо и слабо за места на којима не желимо.
Фармацеутски производи садрже више од саме активне супстанце лека који директно утиче на тело. Лекови такође укључују „неактивне састојке“ који побољшавају стабилност, апсорпцију, укус и друге квалитете који могу да онемогуће леку да ради свој посао.
На пример, аспирин који прогутате такође има састојке који спречавају ломљење таблете током транспорта и који помажу да се разбије у вашем телу.
„Као научник у фармацији, проучавао сам испоруку лекова последњих 30 година. Односно, развијање метода и компоненти које нису лек а које помажу да се лек добије тамо где треба у телу. Да бисмо боље разумели процес који стоји иза тога како су различити лекови дизајнирани, хајде да пратимо лек од тренутка када први пут уђе у тело до места где на крају заврши“, наводи професор фармацеутских наука Универзитета Колорадо Том Анхордуји.
Како се лекови апсорбују у телу
Када прогутате таблету, она ће се растворити у вашем стомаку и цревима пре него што се молекули лека апсорбују у ваш крвоток.
Једном кад уђе у крв, може да циркулише по целом телу да би лек приступио различитим органима и ткивима. Молекули лека утичу на тело тако што се везују за различите рецепторе на ћелијама који могу изазвати одређени одговор. Иако су лекови дизајнирани да циљају специфичне рецепторе како би произвели жељени ефекат, немогуће је спречити их да наставе да циркулишу у крви и да се везују за нециљна места која потенцијално изазивају нежељене ефекте. Молекули лека који круже у крви такође се временом деградирају и на крају напуштају тело кроз урин.
Колико ефикасно молекули лека могу да прођу кроз цревну слузницу може да варира у зависности од хемијских својстава лека. Неки од лекова које прогутате никада се не апсорбују и уклањају се изметом. Пошто се не апсорбује сав лек, то је разлог зашто се неки лекови, попут оних који се користе за лечење високог крвног притиска и алергија, узимају у више наврата да би се заменили елиминисани молекули лека и одржао довољно висок ниво лека у крви да би се одржао његов ефекат на тело.
Доведите лек на право место
У поређењу са пилулама и таблетама, ефикаснији начин уношења лека у крв је убризгавање директно кроз вену. На овај начин, сав лек циркулише кроз тело и избегава деградацију у стомаку. Многи лекови који се дају интравенозно су „биолошки лекови“ или „биотехнолошки лекови“, који укључују супстанце добијене из других организама.
Најчешћи од њих су врста лека против рака који се зове моноклонска антитела, протеини који се везују за туморске ћелије и убијају их. Ови лекови се убризгавају директно у вену јер ваш стомак не може да разликује варење терапеутског протеина и варење протеина из чизбургера.
У другим случајевима, лекови којима су потребне веома високе концентрације да би били ефикасни, као што су антибиотици за тешке инфекције, могу се давати само путем инфузије. Док повећање концентрације лека може да осигура да се довољно молекула везује за тачна места да би имало терапеутски ефекат, оно такође повећава везивање за нециљна места и ризик од нежељених ефеката.
Један од начина да добијете високу концентрацију лека на правој локацији је да примените лек тачно тамо где је потребно, као што је трљање масти на кожни осип или употреба капи за очи за алергије, пише портал „Сајенс алерт“.
Док ће се неки молекули лека на крају апсорбовати у крвоток, они ће бити довољно разблажени да је количина лека која доспе до других места веома мала и мало је вероватно да ће изазвати нежељене ефекте.