„У водећим европским земљама избори су планирани пред зиму, када ће се највише осећати дефицит руског гаса у кућама и предузећима. Немачка, која је веома зависна од испорука гаса из Русије, мораће да прође прво гласање већ у октобру када ће у Доњој Саксонији бити одржани регионални избори. У Италији, која је такође велики увозник руског гаса, избори ће се одржати средином следеће године“, пише лист.
Како се истиче, руководство европских земаља већ је принудно повећало расходе, покушавајући да ублажи ценовни шок за становништво. Председник Француске Емануел Макрон издвојио је додатних 28 милијарди долара како би се обуздао раст цена гаса и електричне енергије и обезбедио попуст на бензин.
Истовремено, лидер „Новог народног еколошког и социјалног савеза“ Жан-Лик Меланшон сматра да мере које је Макрон предузео нису довољне, те се залаже за увођење дугорочних механизама који могу утицати и на основне потрепштине. Како наводи аутор чланка, „Француска није једина која троши огромна средства како би ублажила последице енергетске кризе“. У сличној ситуацији су и Немачка, Грчка, Италија.
У Француској се данас одржава други круг парламентарних избора. Две најјаче политичке групације, коалиција окупљена око председника Емануела Макрона и левичарски савез Жан-Лика Меланшона, ушле су са готово истим бројем гласова освојених у првом кругу.
Председник Русије Владимир Путин потписао је 31. марта указ према коме непријатељске земље убудуће гас треба да плаћају у рубљама. Руски лидер је наложио компанији „Гаспром“ да пребаци уговоре у рубље. Он је поручио да ће Русија наставити да испоручује гас у складу са уговореним количинама и ценама.
Цена гаса у Европи је 21. децембра 2021. године први пут у историји премашила 2.000 долара за хиљаду кубних метара, док је 7. марта 2022. године достигла скоро 3.900 долара. Последњих дана цена гаса варира од 1.000 до 1.300 долара за хиљаду кубних метара.