Митрополија је затражила да се поништи рјешење о национализацији које је донијела власт у СФРЈ, како би се четири цркве које су под манастиром Праскавица, духовним сједиштем Паштровића, и формално вратиле у њено власништво.
У црногорским медијима се појавила информација да Одбор директора фирме, у већинском власништву државе, која газдује најелитнијим љетовалиштем на овом дијелу Јадрана - град хотелом „Свети Стефан“, није дао зелено свјетло на захтјев митрополита црногорско-приморског Јоаникија да се цркве након шест деценија врате Митрополији у формално власништво.
У томе их је наводно спријечио став заштитника имовинско-правних интереса Црне Горе.
Међутим, поводом тих тврдњи огласила се предсједница Одбора директора „Св. Стефан Хотели" Драгана Кажанегра Станишић, и навела да Компанија „Свети Стефан хотели”, АД Будва није поступала нити доносила одлуке везано за захтјев Митрополије црногорско -приморске и да је на сједници само са њим упозната.
Она је навела да њен став остаје принципијелан и гласи да би, када се створе законски оквири и окончају судски процеси, као представник Владе у Одбору директора иницирала и подржала повраћај цркава Митрополији црногорско-приморској из разлога да су „једини природни власници цркава они који у њима непрекидно вјековима обављају вјерске обреде, који о црквама брину и који народ у њима сабирају”.
Национализоване супротно закону
Мјештани Светог Стефана и већина Паштровића су за то да се те четири црквице врате под окриље Митрополије и да она и у катастру буде званично носилац власништва, каже за Спутњик мјештанин Блажо Кажанегра, један од иницијатора да се комплетно острво врати у власништво државе Црне Горе.
“Ја сам лично за то да се четири црквице на острву Свети Стефан врате у власништво Митрополије црногорско-приморске, јер и закон о национализацији из 1948. године није обухватао вјерске објекте. Ово је једини случај у свијету да су црквени објекти прво нелегално одузети, чак противно тадашњим социјалистичким законима, а потом дати у власништво приватизацијом трећим лицима. Дакле, чак ни по закону о национализацији нијесу тада смјели да се изузму вјерски објекти. Четири цркве на Светом Стефану су, вјероватно, једини случај у бившој Југославији да су цркве национализоване”, каже Кажанегра за Спутњик.
На иницијативу мјештана прије десетак година обновљена је црква Светог Александра Невског, која је својевремено била претворена у коцкарницу.
Кажанегра истиче да је закупац хотела коректан и да се врата града отворе за вјернике на дане када се обиљежава, на примјер, Свети Стефан првомученик 9. јануара, или дан Светог Александра Невског у септембру, али да то није довољно. Цркве на острву су под манастиром Праскавица, који је духовна кућа Паштровића.
Митрополија брине о богомољама
Друштво „Свети Стефан хотели“ 21. априла 2022. године добило је од Митрополије црногорско-приморске захтјев за повраћај четири цркве на Светом Стефану, а обратили су се за мишљење заштитнику имовинско-правних интереса Црне Горе.
Цркве које су градили прије више стотина година мјештани, укњижене су на хотелску компанију и то је био основни повод да се покрене судски спор. Поменути спор је био привремено обустављен, а настављен је као управни поступак код Управе за некретнине.
У Управи за некретнине власник свих некретнина на острву је компанија „Свети Стефан хотели“. Средњевјековне цркве су претходно биле уписане дуже од 60 година као власништво ХГ „Будванска ривијера“.
Од јуна 2019. оне су у власништву фирме „Свети Стефан хотели“, која је у већинском власништву владе, а 30 одсто дионица припада компанији бизнисмена Миодрага Костића.
Митрополија није никада прекинула бригу о црквама, свештеници свакодневно обилазе вјерске објекте, обављају службу, а вјерници на велике празнике долазе на острво.
Митрополија је оспорила рјешење о национализацији острва Свети Стефан, које је 60-их година прошлог вијека претворен у луксузни хотел град, а цркве укњижене на тадашњу компанију, чији је насљедник била ХГ „Будванска ривијера“.
Четири цркве на острву
На острву Свети Стефан постоје четири цркве, а најстарија, посвећена архиђакону Стефану, грађена је 1464. године и по њој је полуострво добило име.
Највећа црква се налази на метар удаљености од ње, грађена је 1885. године и посвећена је преносу моштију Светог Стефана. Трећа, много мања, налази се југоисточно од хотелске рецепције и посвећена је Преображењу Господњем.
Најинтересантнија је судбина цркве Рождества пресвете Богородице, која је прије шест година обновљена, након што је била порушена и претворена у коцкарницу.
Из самог политичког врха бивше Југославије покренута је идеја да се рибарско насеље Свети Стефан претвори у луксузни хотел. Наредба да се мјештани иселе са острва, стигла је 1955. године.
Луксузни град хотел прима прве госте 1960. године, а за потребе коцкарнице тада се руши црква Александра Невског или Рождества пресевете Богордице, изграђена у 15. вијеку. Назив носи до 1938. године када је купљена. Краљица Марија Карађорђевић тражила је од Синода СПЦ да се црква преименује у славу руског свеца којег је поштовала и којем се молила.
Власти СФРЈ су је 1959. године конфисковале, као и комплетну осталу имовину Карађорђевића и укњижили је као опште добро. Цркву су претворили у коцкарницу, да би је прије деценију, након великог народног бунта, мјештани потпуно обновили.
Свети Стефан друго љето затворен
Због арбитражног поступака који је компанија Свети Стефан хотели покренула пред судом у Лондону против закупаца хотела Свети Стефан и Милочер, предузећа „Адриатик Пропертис“ и „Аман“, како би заштитила своја права из уговора, али и капитал акционара и имовину друштва, град хотел је већ друго љето затворен. Елитне плаже на Светом Стефану и Милочеру су неуређене.
Мјештани траже да се острво хотел отвори за посјетиоце током љета, да се одреди цијена улазнице, јер много туриста је заинтересовано да посјети симбол туризма Црне Горе. Мјештани желе да Свети Стефан буде државно власништво, и да се не може приватизовати, јер је ријеч о националном благу Црне Горе.