„Хаг је активирао фазу 'раног упозорења' свог плана за енергетску кризу, суочен са потенцијалном несташицом природног гаса ове зиме, рекао је Јетен у понедељак, додајући да је одлука припремљена у координацији са европским колегама, преноси РТ.
„Влада је одлучила да одмах повуче ограничење производње за термоелектране на угаљ“, рекао је он, мислећи на правило по којем све електране на угаљ у Холандији могу да раде само са највише 35 одсто капацитета.
„Желим да истакнем да у овом тренутку нема акутне несташице гаса“, приметио је Јетен, уз опаску да је Русија „сада стисла више земаља“ и упутио „хитан апел“ предузећима да уштеде што више енергије уочи зимске сезоне.
Сличан потез у недељу је повукла и Немачка, а министар економије Роберт Хабек рекао је да ће Берлин морати да повећа употребу угља за производњу електричне енергије како би надокнадио недостатак природног гаса из Русије.
У међувремену, аустријска влада је договорила са енергетском компанијом „Вербунд“ да се, у случају да се енергетска криза продуби, резервна електрана у региону јужне Штајерске пренамени за производњу електричне енергије уз коришћење угља.
Ови потези су уследили након одлуке руског Гаспрома да смањи испоруке природног гаса Немачкој преко гасовода Северни ток за 60 одсто, након што немачки сервисер Сименс, због санкција Русији, није вратио пумпне јединице после поправке. Европски званичници су тврдили да је ова одлука чисто политичка и повезана са тензијама између Русије и Запада због војне операције Москве у Украјини.
ЕУ не сме да „склизне“ ка угљу
Истовремено, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен упозорила је да се ЕУ не враћа на употребу прљавих фосилних горива усред тензија са Русијом.
„ЕУ не сме да се врати коришћењу угља и да занемари своје циљеве климатских промена како би заменила руски гас. Морамо се побринути да искористимо ову кризу да идемо напред и да не „склизнемо” ка прљавим фосилним горивима. То је танка линија и није утврђено да ли ћемо кренути правим путем, рекла је Фон дер Лајен за Фајненшел тајмс, преноси РТ.
Како је навела, земље ЕУ морају да наставе са „масовним улагањима у обновљиве изворе енергије“ и додала да Брисел има „хитне мере“ да одговори на претњу смањења снабдевања из Русије, као што су очување енергије и одређивање приоритета које индустрије добијају гас.
Комисија је у марту објавила циљ постепеног укидања руског гаса до 2030. године. Одлука је донета у оквиру санкција због војне операције Москве у Украјини, која је покренута крајем фебруара.
Чланице ЕУ попут Немачке су, међутим, више пута упозоравале да би тренутна забрана руске енергије јако наштетила њиховим економијама.