Цене грађевинског материјала које су, пратећи трендове на светском тржишту, кренуле узбрдо у другом кварталу прошле године, не стају. Тачно пре годину дана поскупљење производа од метала је у просеку износило око 70 одсто, од дрвета више од 50 процената, а цена неких попут ОСБ плоча је отишла чак 100 одсто. У међувремену нису заустављене ни цене, али у Србији ни градња, што није случај са другим европским земљама, па чак и у Немачком.
Од пројеката одустају у комшилуку
И у комшилуку, хрватски грађевинари су, по писању ХРТ-а, почели да одустају од уговорених послова. Објашњавају да им је мања штета ако то ураде него да гомилају губитке због прескупог грађевинског материјала. У сарадњи са Привредном комором, тамошња влада је донела и смернице како би подстакла инвеститоре да ревидирају уговоре и извођачима признају стварне цене грађевинског материјала.
Секретар Удружења за грађевинску индустрију Привредне коморе Србије (ПКС) Ивана Вулетић каже за Спутњик да је још у априлу у Комори одржан састанак са грађевинским компанијама на коме су упознати са проблемима са којима се оне суочавају. Састанак представника Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и компанија из грађевинског сектора би, каже, како је начелно договорено, требало да уследи највероватније следеће недеље.
Анекс уговора као решење
Очекује се да буду размотрене могућности за анексирање уговора како би цена грађевинског материјала била у складу са кретањем на тржишту. Управо та разлика у цени која је отишла у вис од тренутка потписивања уговора је разлог због кога би компаније могле да доведу у питање реализацију пројеката. А Србија је, већ неколико година, право градилиште. Може ли то довести у питање, пре свега, велике инфраструктурне пројекте?
Високе цене грађевинског материјала довеле су и до отказивања уговорених пројеката у појединим државама ЕУ
© Sputnik / Игорь Агеенко
/ „Свима отежава пословање то поскупљење грађевинског материјала, али за сада, према нашим сазнањима, нема пројеката који су обустављени. Да ли има малих приватних пројеката од којих су неки одустали, о томе немамо податке, али то увек имате. Нема за сада великих пројеката који су заустављени услед поскупљења грађевинског материјала. Има најаве повећања цена квадрата, имате неког ко је већ подигао цену квадрата, имате отежано снбдевање материјалима, што је проблем који је постојао и пре почетка сукоба у Украјини и било је застоја у набавци материјала. Али никада није било прекида у снабдевању тржишта грађевинским материјалом, нити прекида извођења радова на великим пројектима“, истиче наша саговорница.
Не одустајемо од пројеката
На питање, шта је могуће предузети да се грађевинском сектору олакша положај и какве су смернице донели у Хрватској, Вулетићева објашњава да су по среди више препоруке којим се позивају сви којима је држава инвеститор да се јаве уколико је поскупљење материјала који користе веће од 10 одсто. Она, међутим, напомиње да таква одредба већ постоји у Закону о облигацијама и код нас и у Хрватској и да су то комшије сада само ставиле у документ који је јавно објављен као препорука.
„То је нешто слично што је урадио и Град Београд пре две-три недеље за фирме које раде у граду. То значи да се, уколико је раст цена појединачних грађевинских материјала који су потребни за извршење уговора већи од 10 одсто према званичним подацима Републичког завода за статистику, примењује клизна скала која је дефинисана формулом, за шта већ постоје грађевинске калкулације, где се добија разлика у цени. Конкретно, ако је поскупљење 13 посто ви добијете три посто", објашњава Вулетићева.
Извесно је да ће се, каже она, десити потешкоће у пословању, али је, додаје, извесно, као што је било и због пандемије короне, да ће држава, урадити све да ти пројекту не буду заустављени.
Велики инфраструктурни пројекти су важни јер утичу на раст БДП-а
Утицај на раст БДП-а
Она сматра да је увек лоше када се одустане од пројeката. Велики инфраструктурни пројекти су важни јер индиректно утичу на раст БДП-а и он је у Србији тренутно добрим делом заснован на великим инфраструктурним грађевинским пројектима и када се прича о штети и то треба имати у виду.
Уз то, неко ко унапред за пројекат набавља грађевински материјал, јер се то тако ради у случају великих пројеката, неће у толикој мери осетити кризу раста цена.
Наша саговорница напомиње да је грађевински сектор прошле године у БДП-у учествовао са више од пет посто, да је запошљавао више од 100. 000 радника. Упркос томе што је 2021. обележио знатан раст цена грађевинског материјала није дошло до смањења послова. Напротив. О томе сведочи податак да је на крају прошле године било издато скоро 3.000 грађевинских дозвола више него у децембру 2020.
Од оних који раде на великим пројектима и материјал унапред набављају, у већем проблему су, како истиче, они који сваки дан или у кратком року морају да набаве материјал , јер не могу да предвиде колико ће им бити потребно. Напросто, такав је посао, као у случају предузећа која се, на пример, баве одржавањем путева, напомиње челница грађевинског сектора у ПКС.
Зато Вулетићева сматра да је добро што ће сви заједно ускоро почети разговоре о начину превазилажења кризе због цена грађевинског материјала, поготово што нема назнака до када би садашња ситуација могла да потраје.