„Историјски дан“: За ЕУ је Балкан - слепо црево и периферна колонија
У ЕУ постоје озбиљне културолошке предрасуде према Балкану и само они који су у једном тренутку били геополитички употребљени примљени су. Сада је Балкан једна врста слепог црева, изоловали су га и не желе га у својим редовим другачије осим као врсту периферне колоније, каже поводом самита ЕУ-Западни Балкан историчар Драгомир Анђелковић.
SputnikСамит ЕУ- Западни Балкан одржан у Бриселу, судећи по дефетистичким изјавама лидера Западног Балкана који су заједно наступали, није донео ништа ново - уместо додатних подстицаја, земље региона суочиле су се са љубазним бирократама, ороченим временом излагања и празним обећањима.
„Данас је у Бриселу био историјски дан, али у негативном смислу, али нисам изненађен, јер нисам ни очекивао да ће на састанку ЕУ-Западни Балкан Албанија нешто добити“, рекао је албански премијер Еди Рама.
Далеко од ЕУ
Иако су председник Србије Александар Вучић, премијер Северне Македоније Димитри Ковачевски и албански премијер Еди Рама изнели различити степен обесхрабрености, непобитна је чињеница да де факто нико из региона неће ускоро ући у ЕУ. Ради се о томе да ЕУ, односно водеће чланице ЕУ, изналазе увек изнова нове изговоре.
После самита је јасно да је читав регион далеко од ЕУ, а пре самита је било јасно да је Србија далеко, коментарише политички аналитичар Драгомир Анђелковић, подсећајући на речи немачког канцелара Олафа Шолца да пре признања Косово нема чланства Србије у ЕУ. Србија је, оцењује, под притиском можда не само због Косова, већ да би се створио проблем како би и Србија и регион били заустављени на путу евроинтеграција.
„Ради се о неспремности европских земаља да приме нове чланице, осим када им се то директно не нареди из Вашингтона као када су биле у питању Бугарска и Румунија. Вашингтон такође није превише заинтересован за овај регион јер њему одговара да има зону где може да изазива проблеме ако му то одговара.“
Читав низ уступака
Анализирајући обраћање лидера Западног Балкана, Анђелковић примећује да је највећи бес и фрустрацију показао Рама зато што се Албанија као чланица НАТО пакта и миљеник Запада сада уверила да од Запада не може да очекује ништа добро.
„Рама је врло исфрустриран, Македононци су већ навикли на понижења, а Србија је толико правила уступака да је изгубила осећај за понижење. Ми бисмо морали да будемо много љући на ЕУ него што то показујемо јер смо због евроинтеграција направили читав низ уступака“, каже Анђелковић и као пример наводи Бриселски споразум за који, како истиче, Србија није награђена већ јој напротив траже нове уступке.
Санкције Русији би значиле капитулацију Србије
Коментаришући притиске на Србију поводом неусклађивања спољне политике и одбијања да се придружи санкцијама Русији, Анђелковић примећује да је изостала велика бука око тога јер и Запад зна да би народ Србије на то бурно реаговао, да би дошло до праве ерупције и великих проблема који би дестабилизовали регион.
„Напросто, санкције Русији значе капитулацију Србије јер то само по себи подразумева одрицање од Косова и губитак подршке за одбрану РС. То народ Србије не би прихватио чак и ако би власт прихватила. Мислим да је Бриселу јасно да је тако па нису хтели да изазивају проблеме односно експлозију народног незадовољства у Србији и региону.“
Дочекасмо да нас брани лидер Албаније
Чињеницу да је Рама у свом обраћању објаснио положај Србије по питању односа према украјинској кризи, Анђелковић објашњава његовим политичким рационализмом.
„Рама схвата да би у случају увођења санкција Русији, Србија била потпуно фрустрирана, дошло би до изливања незадовољства што би дестабилисало регион и угрозило његову економску будућност. Рама увиђа да је за економски развој потребан миран регион тако да смо доживели и то да нас лидер Албаније брани од Запада за који неки у Србији имају илузију да нам је пријатељ.“
Економска зона али не политичка
На питање како у светлу закључака овог самита оцењује Отворени Балкан, Анђелковић каже да та иницијатива може да буде добро решење за економску сарадњу, зона без царина и са регулативом сличном у области привреде, али никако не би смела да буде политичка зона.
„Ми смо се већ много пута опекли са разним причама типа Југославије и не требају нам нове интеграције. Економски, Балкан може да буде отворен али политички није јер видели смо како су нам недавно Македонија и Албанија блокирале ваздушни простор и онемогућиле долазак Лаврова у Србију. Они нама могу да буду партнери у економској сфери али свакако нам нису савезници јер имамо сасвим супротне националне интересе. Показало се да ми тамо немaмо пријатеља.“
Непринципијелни јуче, непринципијелни данас
Кад је реч о лицемерју Запада, Анђелковић каже да га је најбоље илустровао Рама речима да су некада људи са Косова у време диктатуре путовали по свету док данас у време слободе то не могу.
Он, каже Анђелковић, мисли на СФРЈ у време када су грађани бивше Југославије могли у велики број западних земаља да путују а несумњиво се радило о комунистичкој диктатури која је била прихваћена од Запада због његових геополитичких интереса.
„Запад је користио Титову Југославију као врсту огледног добра да демонстрира да социјализам није проблем него блиска сарадња са Москвом. Посредно је Рама признао како се Запад односио према диктатури у Југославији а то много говори о Западу колико је непринципијелан. Као што је био јуче када му је био добар диктатор Тито који му је ишао геополитички на руку, тако је Запад и данас непринципијелан јер једно прича а друго ради.“
Овај самит као и свеукупно понашање ЕУ и Запада говори, закључује Анђелковић, да од евроинтеграција Западног Балкана нема ништа, као и да се у име евроатлантског империјализма гази много тога у домену демократских вредности.