Кључни корак који би водио ка коначном крају Европске уније какву познајемо

Био би то крај Уније какву познајемо.

Усвајање Шолцовог предлога значило би надјачавање – велике и моћне државе Уније, уз подршку неколицине мањих, прегласавале би државе које сматрају да се предлози не слажу са њиховим интересима, каже политиколог Александар Гајић.

„То би обеснажило структуру и равноправност чланица и она питања која су везана за спољну политику, а и за читав низ области где је потребан консензус и представљало би крај ЕУ како је она функционисала од Мастрихта па на овамо“, коментарише он.

Мотиви тренутно геополитички, одражавају дубљу кризу Уније

Мотиви немачког канцелара да покрене овакву иницијативу потреба су за геополитичким позиционирањем Уније, али тај мотив је, према Гајићевим речима, само тренутан због питања о давању статуса кандидата за чланство Украјини и Молдавији. Разлози за предлагање начина одлучивања су дубљи, наводи он, зато што до консензуса у доношењу одлука не може да дође због интересног размимоилажења међу чланицама.

„Разлози су геополитички у овој конкретној ситуацији. Али, суштина приче је да је све теже успоставити консензус по кључним питањима по којима је, по Лисабонском споразуму неопходан консензус. Пошто институције ЕУ сада воде политику која је често супротна интересима многих држава чланица, а некада и готово свих, јако је тешко постићи консензус“, објашњава Гајић.

Раније се консензус постизао преговорима и уступцима – ако би држава пристала на неку одлуку, добијала би „компензацију“ тако што би јој се попуштало по неком другом питању. Сада су, међутим, државе непопустљиве и по многим питањима није могуће направити компромис – зато се размишља како трансформисати начин гласања да би водеће државе ЕУ и бриселска бирократија могле да наставе да воде политику која им одговара, у шта спада и трансатлантско партнерство са САД додаје он. Читав низ држава незадовољан је политиком коју Унија води последњих неколико месеци и нерадо следи тај курс.

Већ сада постоји могућност да се у оквиру ЕУ одлуке доносе квалификованом већином, подсећа професор београдског ФПН Слободан Самарџић. У случајевима такозване „заједничке акције“, као што је случај у БиХ (операција „Алтеа“) или на Косову и Метохији (ЕУЛЕКС), није била потребна једногласност. Али, генералне стратегије и заједничке ставове, односно стратешке одлуке и погледа Уније који се тичу конкретног конфликта, тражи се консензус.

„Ако Шолц мисли да се квалификована већина прошири на доношење заједничких ставова и стратегија, мислим да би то формализовало унутрашњу хијерархију у ЕУ. То би било јединство под притиском или под силом јачих“, сматра Самарџић.

Шолцов предлог опипавање терена

Оба наша саговорника сагласна су да Шолцов предлог нема велике шансе да буде усвојен. Према Гајићевим речима, пре се ради о опипавању терена него о практичном покушају његове реализације.

„Мислим да се читав низ држава, чак и оне које су у последњих неколико месеци приступиле овом постројавању у овај један геополитички фронт, неће са овим сложити јер би то значило њихово константно прегласавање по читавом низу питања које су им од виталне важности. Тако да мислим да читав низ земаља, не само оне које као Мађарска сада одскачу, неће хтети да учествују у томе јер би то значило да, рецимо Пољска, која сада подржава политику према Украјини, неће хтети да пређе на други вид одлучивања јер би то значило наметање већинске воље државама чланицама које остају у мањини. Дугорочно, они неће пристати на такву промену“, сматра Гајић.

Олаф Шолц инсистира на ефикасности, али мишљење је Самарџића да Унија у овом тренутку није спремна на такав корак. У оквиру Уније налази се велики број земаља које имају различите стратешке интересе, објашњава он, и помиње разлику између нових, источноевропских и средњеевропских чланица које су, како каже, НАТО јастребови, и старих чланица.

Берлин и Париз, иако су чланице НАТО-а и учествују у његовим акцијама, не гледају благонаклоно на Алијансу, а поред њих постоји и низ земаља које инсистирају на европској димензији спољне и безбедносне политике уз ослањање на НАТО.

„Ако би дошло до гласања квалификованом већином, онда би нека незадовољна мањина имала некакво морално право на опструкцију. Они то знају и због тога остављају да се главне одлуке доносе једногласно“, закључује Самарџић.

Говорећи у Бундестагу, Шолц је поновио да се залаже за реформе у ЕУ, пре свега за промену правила гласања како би се спречило да појединачне земље блокирају одлуке већине, посебно апострофирајући спољну политику као област у којој је таква промена нужна.

Међутим, како преноси портал Политико, мало је вероватно да ће његов предлог проћи јер већ неколико земаља, укључујући и Француску, изнело примедбе на укидање права вета у кључним областима као што је спољна политика.