Резолуција ПССЕ, која је усвојена једногласно, састављена је на основу тврдњи украјинских и холандских власти, које је користио известилац скупштине Титус Корлецјан у свом извештају и које су назване „доказима“.
„ПССЕ је саопштила да, на основу доказа које су украјинске и холандске власти ставиле на располагање известиоцу, сматра „најубедљивијим сценаријем у овом тренутку” да је лет МХ17 оборен изнад Украјине 2014. године ракетом „бук” која је предата војним формација под контролом Русије“, наводи се у саопштењу, објављеном на на сајту скупштине.
Поред тога, након усвајања резолуције, ПССЕ је позвала Русију да „сарађује у истрази која је у току“, између осталог и да пружи „исправне податке са сателита и радара“. Истовремено, у резолуцији се ништа не говори о потреби давања података са сателита САД, о којима се званично говорило и које Вашингтон одбија да пружи истрази.
Скупштина такође позива Руску Федерацију да се "званично извини" рођацима погинулих у несрећи.
Пад авиона МХ17
Судски процес у случају пада авиона на лету МХ17 почео је у Холандији 9. марта 2020. године. Суди се тројици држављана Русије и једном држављанину Украјине: Игору Гиркину, Сергеју Дубинском, Олегу Пулатову и Украјинцу Леониду Харченку. Пулатова на суду заступа међународна адвокатска група, док се осталима осумњиченима суди у одсуству. Осмог јуна 2021. године почело је разматрање предмета у меритуму.
У оптужници холандског тужилаштва од децембра 2021. године тражи се да се сва четворица оптужених осуде на доживотну робију „због организованог уништавања авиона, које је довело до погибије 298 људи и убиства путника који су се налазили у авиону“.
Путнички авион „Боинга 777“ компаније „Малезија ерлајнс“, који је летео из Амстердама за Куала Лумпур, срушио се 17. јула 2014. године у близини Доњецка. Нико од 298 путника и чланова посада који су се налазили у авиону није преживео.
Кијев је за катастрофу оптужио устанике у Донбасу, који су, са своје стране, изјавили да немају средства која би могла да оборе авион на тој висини. Украјинске власти одбиле су да доставе податке са својих радара, а САД нису доставиле истрази сателитске снимке, где се, како тврде, види тренутак лансирања ракете.
Без обзира на ратна дејства, Кијев није затварао небо изнад Донбаса за међународне путничке авионе.
Како је изјављивао заменик генералног тужиоца Русије Николај Виниченко, руска страна предала је Холандији не само податке са руских радара, већ и документа која сведоче да је ракета „Бук“, која је оборила авион, припадала Украјини и лансирана са територије под контролом Кијева, али су истражитељи игнорисали ту информацију.
Истовремено, првог дана рочишта, тужилаштво је признало да је добило и проучава податке руског тужилаштва.
Истрагу је водила заједничка истражна група под руководством Холандије, без учешћа Русије. Како је истрага утврдила, „Боинг“ је оборен из противваздухопловног система „Бук“, који је припадао 53. ПВО ракетној бригади Оружаних снага Русије из Курска, са територије коју су контролисали устаници.
Оптужбе се граде на сведочењу искључиво анонимних сведока. Одбрана оптуженог Олега Пулатова сматра да то спречава процену квалитета аргумената, али холандско тужилаштво инсистира на томе да је анонимност потребна из безбедносних разлога.
Према саопштењима руског Министарства иностраних послова, оптужбе против Русије за пад „Боинга“ су неосноване и за жаљење, а истрага пристрасна и једнострана. Министар иностраних послова Сергеј Лавров сматра да је цела прича препуна двоструких стандарда.