Дејан Алексић, први добитник књижевне награда „Владан Десница“ за роман „Петља“ каже за Спутњик да сумира утиске о новој, великој награди која носи име једног од наших најзначајнијих писаца 20. века чија је специфичност и то што жири чине писци разноликих поетика и генерација.
Награду „Владан Десница“ додељује Народна библиотека Србије а чланови жирија били су председник, академик Душан Ковачевић, Владан Матијевић, Владимир Табашевић, Љубица Арсић, Милисав Савић, Мирјана Митровић, Енес Халиловић, Вуле Журић и Дејан Стојиљковић.
Дебитант који је освојио и „Десницу“ и „Црњанског“
„Посебност је и то што сам ја аутор,који иако је у књижевности присутан као песник и стваралац књижевних дела за децу, ипак дебитант у овој књижевној области. Дакле, ово је мој први роман који је пре два месеца награђен и наградом 'Милош Црњански', што је такође велико признање. Доста је то узбуђења за аутора, а ја такав јесам, који претендује да живи и ствара у тихости и некој врсти повучености“.
Награде које је добио за свој роман првенац Алексић доживљава и као неки вид формалног признања вредности онога што ради. Осим што их сматра пријатним и пратећим делом књижевног живота, мисли да су важне пре свега за дело, јер чињеница је да оне скрећу пажњу и појачавају читалачку перцепцију. За књижевност је добро да постоје награде и да иза тих награда у организационом смислу стоје озбиљне установе.
„У овом случају то јесте наша најрепрезентативнија установа културе Народна библиотека Србије, као што иза награде 'Милош Црњански' стоји Задужбина Милош Црњански. Просто је важно да се сви елементи ускладе и да награде које носе имена наших значајних писаца и стваралаца буду на неки начин и осигуране, не само кроз трајање већ да и углед који уживају и до сада су уживале. Говорим о награди 'Милош Црњански' а верујем да ће тако бити са наградом 'Владан Десница', да се тај углед одржи и да оне остану респектабилне у културној јавности и даље.“
Поезија као стваралачки завичај
На питање да ли ће награде за први роман понукати да се преквалификује, Алексић одговара да је роман писао гласом песника као и да је област стварања у којој се најпријатније осећа је поезија коју доживљава као неку врсту стваралачког завичаја. Из простора поезије креће у сваку књижевно-стваралачку авантуру па је тако било и са романом првенцом.
„При том, свестан сам чињенице да су и мој сензибилитет а и стваралачка интелигенција оријентисани ка краћим формама, ка кондензованом, економичном језику какав користим кад пишем поезију јер се то подразумева. Нисам сигуран и не волим да правим стратегије и планове а и волим самог себе да изненадим, хоћу ли остати присутан у прози. Просто може да се догоди али не волим да зависим од очекивања ни других па чак ни од сопствених. Можда наравно, у оваквим тренуцима кад се одређеним признањима аутору ставља до знања да је то што он ради добро, можда су они једна врста подстицаја или зачетка неког очекивања, међутим не волим ту врсту притиска и трудим се колико могу да га избегнем.“
Новчани део награде „Владан Десница“ је 12.000 евра и према Алексићу, није мали али није ни довољан да се живи од њега.
„Нисам такав аутор, волим да живим динамично. Мање више смо сви ми практично у сталној егзистенцијалној неизвесности, живимо на таквом поднебљу, живимо у таквом времену и у сваком смислу је то корисна награда односно тај новчани део је важан и у овом случају није ни мали, али је далеко од тога да би могао да вам обезбеди живот у коме не бисте морали да радите ништа друго него да пишете. Просто, код нас нема таквих награда“, закључио је Алексић.