Не само да сунчева пега АР30398 гледа директно у нашу планету, већ има и нестабилно бета-гама магнетско поље које садржи довољно енергије да изазове кратка радио замрачења.
„Јуче је сунчева пега АР3038 била велика. Данас је огромна“, написао је Тони Филипс с портала Спејсвдер и додао да је та сунчева пега тренутно трипут већа од Земље, преноси Дневник.хр.
Сунчеве пеге су тамна подручја Сунца где је хладније него на осталим деловима његове површине, а сунчеве бакље настају у близини ових тамних подручја звезде. Сунчеве бакље и ерупције короналне масе долазе из тих регија, а када експлодирају у смеру Земље могу изазвати геомагнетске олује које производе прекрасне ауроре, али и представљају опасност за електричне мреже и сателите.
Пар масивних ројева сунчевих пега, неки довољно велики да прогутају целу Земљу, појавио се на површини Сунца у априлу. Назване су АР2993 и АР2994, а научници су покушали да сазнају да ли Земља треба да се припреми за снажне сунчеве бакље. Срећом, ниједна није била усмерена према нама.
Међутим, почетком априла Земља је за длаку избегла избацивање плазме, повезано са групом сунчевих пега која се раније појавила на нашој звезди.
Недавно повећање активности са Сунца резултат је његовог приближавања најактивнијој фази у свом 11-годишњем соларном циклусу, чији се врхунац активности очекује 2024. године. Истраживања су показала да је интензитет сунчеве активности отприлике исти као пре 11 година, током исте тачке у прошлом циклусу.
„Сигуран сам да ћемо видети веће активне регије током следећих неколико година. Активне регије 2993 и 2994 средње су величине и не представљају најбоље што Соларни циклус 25 може да произведе“, рекао је соларни физичар Дин Песнел из НАСА-е за „Лајв сајенс“.
Јан Јансенс из Соларно-терестриалног центра изврсности у Бриселу рекао је за лист да су вишеструке сунчеве бакље и ерупције короналне масе 'типичне у овој фази соларног циклуса', а неке ће ићи и према Земљи.
Соларне бакље деле се на класе, од којих је А-класа најслабија, затим су ту Б, Ц и М-класа, а X-класа представља најјачу категорију соларних бакљи. Затим им се даје величина у бројевима. Најснажнија забележена соларна бакља, из 2003. године, преплавила је сензоре и означена је као X28.
У модерном добу није било екстремне ерупције короналне масе или соларне бакље. Последњи је био Карингтонов догађај из 1859. године, који је створио геомагнетску олују с аурором која се појавила на глобалном нивоу, као и пожаре на телеграфским станицама.