Плате су овог љета повећане у односу на претходне сезоне и због програма „Европа сад“, али и зато што су многи сезонски радници прошлог љета спаковали кофере и отишли на хрватско приморје где су боље плаћени, па су послодавци у Црној Гори морали да реагују.
Најтеже конобарима на плажи
Плата конобара у ресторанима, кафићима, шанковима, дискотекама креће се од 650 до пар хиљада еура. Како је Спутњику саопштило више конобара, све зависи од тога како се договорите са газдом, какви су услови смјештаја, да ли имате оброк или два дневно.
„Све зависи где сте конобар. Ако сте у неком шанк бару, што је добра опција, зарадићете најмање хиљаду еура мјесечно, а радићете у хладу. Најбоље пролазе конобари у великим дискотекама, они зараде и до 100 еура дневно, поготово ако ту наступају популарни пјевачи. Најтеже је бити конобар на плажи“, прича један од конобара који ради у Будви за Спутњик.
Куварима плата варира од 600 до 1.800 евра, па и до 2.500, помоћним куварима од 350 до 600, роштиљ мајсторима од 600 до 1.000 евра, рецепционерима око 450 евра, док на зараду од око 600 евра могу да рачунају пекари и месари.
Хостесе испред ресторана и продавци сладоледа плаћени су око 400 евра. Плата зависи и од познавања језика, искуства и нивоа професионалности, као и од локала или хотела у коме радите. Бакшиш је оно на што рачунају сви који директно имају контакт са гостима.
Марко Николић, извршни директор Хотела Принцес у Бару као позитивни моменат за ову сезону истиче да су због програма „Европа сад“ и повећања плата овог љета угоститељи лако одабрали радну снагу за сезону, јер није отишла на хрватско приморје. Макар је то, каже, случај са хотелом који води.
Момчило Шћекић, предсједник Удружења хотелијера, угоститеља и приватног смјештаја Чањ, каже да су задовољни стартом сезоне, а структура гостију је као и лани - углавном су то породична љетовања. Шћекић каже да је урађено пуно тога да гости буду задовољни услугама.
Он тврди да је ове сезоне очигледан проблем радна снага и поред тога што су плате увећане у Црној Гори, јер нема толико сезонаца, а све их је мање и из региона.
„Огроман проблем представља и нерадна недеља, јер туристи који дођу на љетовање у суботу поподне или недељу, а изнајмили су апартман, немају могућност да купе основне намирнице. Ово је посебно проблематично када су у питању породице с бебама и малом дјецом. У свим земљама у региону трговине раде недељом, а ми као туристичка дестинација не радимо, што је нелогично. Тржиште је нестабилно, хотелијери се посебно носе с великим ризиком јер је тешко формирати цијену љетовања на дужи временски период кад се ради о пансиону. Велики проблем представља и несташица појединих артикала или ограничења у куповини”, казао је Шћекић.
Поједностављена процедура пријаве радника
Горан Петровић, менаџер ресторана „Форте Росе“ има вишегодишње искуство у запошљавању сезонских радника, казао је медијима да сезона у Црној Гори траје готово шест месеци.
„У Котору, који је иначе једини град на приморју где долазе крузери, први упловљава 21. марта, а последњи крајем децембра. То значи да су већ у марту сви локали спремни и да је то заправо старт туристичке сезоне у престоници црногорске културе. Нешто касније, половином маја, почиње сезона у Тивту где је туристички комплекс Порто Монтенегро, следи Будва око 1. јуна, и сезона траје до децембра. У осталим градовима сезона почиње најкасније 1. јула”, каже Петровић.
Он додаје да је немогуће навести тачан број сезонских радника из Србије, али спомиње се „бројка од око 40.000 радника из Србије, БиХ и Македоније“, а има и руских сезонских радника који следе талас туриста из те земље.
Протеклих година, потврђује Петровић, било је великих проблема око пријаве страних држављана, али је то сада олакшано, јер постоји одређен број сезонских радника који могу да се запосле, и тај број је тачно одређен по градовима.
„Процедура за пријаву радника је да сезона има уредна документа - пасош, потврду из полиције о некажњавању и диплому школе. Чим стигне у Црну Гору, мора да пријави боравак у року од 24 сата, а послодавац мора да поднесе захтев за добијање дозволе за странце.Након одређеног времена, радник добија привремену личну карту за боравак и рад у трајању од шест месеци или годину дана”, каже Петровић и додаје да је казна за непријављивање радника од 500 евра за радника и од 2.800 евра за послодавца.
Највећи проблем за црногорске угоститеље је менаџмент локала, који је јако тешко наћи.
„Ту спадају менаџери ресторана, шефови кувара, шефови рецепције као и управници хотела. Њихове плате варирају од 1.000 до неколико хиљада евра. Они морају бити на врхунском нивоу. Морам да нагласим да за поменуте плате већина људи у ресторанима ради 10 до 12 сати дневно, без слободног дана, тако да то није, као што неки замишљају, одлазак на море“, каже Петровић.
Фали радне снаге у Новом, Котору Тивту
Жељко -Бато Стожинић, начелник Завода за запошљавање Црне Горе, подручна јединица Херцег Нови (за општине Херцег Нови, Котор и Тиват) каже за Спутњик да су сваке године дефицитарна занимања из области угоститељства, хотелијерства, трговине.
„Ово се нарочито односи на куваре, конобаре, шанкере, собарице, трговце и слично, као и на помоћно особље из области ових занимања. Спасиоци на плажи су такође дефицитарни. Сва слободна радна мјеста се три пута седмично оглашавају на сајту ЗЗЗЦГ, као и у дневној штампи. Осим овога постоје и други сајтови везани за запошљавање. Сва заинтересована лица могу добити основне информације са поменутих извора, а у директном контакту са послодавцима и детаље”, каже Стожинић.
Тања Барјактаровић, начелница Подручне јединице Бар за општине Бар, Будва и Улцињ каже да је запослено на сезонским пословима укупно 713 особа.
„Од тога по општинама то изгледа овако; Биро рада Бар- 234, Биро рада Будва 184 и Биро рада Улцињ - 295 особа. Највише их је запослено у области туризма и угоститељства, потом у трговини, па у администрацији и пољопривреди и осталим дјелатностима. Што се тиче начина на који се људи могу запослити, битно је да они имају регулисан статус у Црној Гори и да имају уредно отворену радну књижицу. Сви који су заинтересовани за запошљавање могу се обраћати директно на огласе код послодаваца те могу заснивати радни однос и без посредовања ЗЗЗЦГ, или могу да се пријаве код нас и уз наше посредовање могу доћи до запослења”, истиче Барјактаровић.
На Заводу за запошљавање 46.000 незапослених
Иако је у овом тренутку у Заводу око 46.000 незапослених, у својим евиденцијама има сезонаца свих профила, али који задовољавају основне стандарде занимања, каже за Спутњик Данијела Папић, в.д. помоћница директора за сектор Посредовање при запошљавању Завода за запошљавање Црне Горе.
„Поред образованих и квалификованих за занимања везана за рад у туризму и угоститељству ( има их око 3.500 на евиденцији), значајан је број оних којима то није основно занимање, већ су то знања стечена кроз радно искуство. Међутим, увијек је изражен дефицит одређених занимања. Велики број послодаваца се и ранијих година ослањао на страну радну снагу која је специјално обучена за рад на одређеним пословима”, истиче Папић.
„Најчешћа зарада у сезони је управо минимална зарада од 450 еура. Странцима је потребно да добију радну дозволу коју издаје МУП. Ове године је оглашено три пута више слободних радних мјеста него за исти период претходне године за област туризма. Дакле, потребе послодаваца за сезонцима су све веће и имамо нових хотела и ризорта. Програм „Подстицаји за запошљавање“, намјењен искључиво послодавцима из области туризма и угоститељства, је актуелна мјера коју Завод спроводи у току љетње туристичке сезоне у циљу повећања запошљивости незапослених лица са евиденције Завода“, истиче Папић.