Жалбу су поднијели: Алекса Бечић, Борис Богдановић, Албин Ћеман, Данило Шарановић, Драган Краповић, Момо Копривица, Тамара Вујовић, Владимир Мартиновић и Зденка Поповић.
Из ове партије саопштили су да су девет посланика Демократске Црне Горе поднијели жалбу због „повреде права и слобода које су зајамчене Уставом“.
„И то уставног начела владавине права, начела да се не може успоставити, нити признати власт која не проистиче из слободно изражене воље грађана на демократским изборима у складу са законом, уставног начела да је свако обавезан да се придржава Устава и закона и начела да је власт ограничена Уставом и законом“, наводи се у саопштењу Демократа.
У жалби се наводи да је за рјешавање овог спора једино надлежан Уставни суд и додаје да би свако евентуално непоступање Уставног суда по овој Уставној жалби, представљало кршење права на правни лијек, као и кршење права на приступ суду гарантованог Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода.
Посланици Демократа тврде у жалби да је оспорена одлука незаконита из јер је донијета на сједници Скупштине сазваној супротно одредбама члана 89 став 2 Устава Црне Горе и одредбама члана 84 Пословника Скупштине Црне Горе.
У саопштењу се наводи да је одлука незаконита јер у конкретној правној ствари није постојао уставни основ за доношење оспорене одлуке.
„Група од 46 посланика која је сазвала спорну сједницу парламента на којој је изабрана 43. Влада није била овлашћена за тако нешто. Сагласно одредбама Устава и одредбама Пословника Скупштине, сазивање сједнице парламента у искључивој је надлежности предсједника Скупштине, а у случају да је њему престао мандат прије истека времена на које је изабран, то овлашћење, до избора новог предсједника, врши потпредсједник Скупштине из Клуба посланика који има већи број посланика“, поручили су из Демократске Црне Горе.
У саопштењу се додаје да је извршеним противправним преузимањем надлежности предсједавајућег сједницом Скупштине из члана 16 став 3 Пословника Скупштине Црне Горе, под начелом „ко може више може и мање“, група од 46 посланика узурпирала је надлежности потпредсједника Скупштине који врши дужност предсједника Скупштине, и приграбила за себе привилегован положај у односу на остале посланике.
„Тиме је обесмишљен и принцип владавине права, који има за циљ подвођење функционисања јавне власти под дјелотворна правна ограничења, ради избјегавања арбитрарности. У правном поретку заснованом на владавини права неопходно је обезбиједити одређеност, приступачност, предвидљивост и правну извјесност правних норми, на што у својим ставовима и указује Европски суд за људска права, стоји“, саопштили су посланици ДЦГ.
Они су додали да код постојећих уставних рјешења, није постојала уставноправна могућност да се нова Влада бира у постојећем мандату Скупштине.
„Сагласно члану 103 став 1 Устава Црне Горе, предсједник Црне Горе има овлашћење предложити мандатара за састав нове Владе само у року од 30 дана од дана конституисања Скупштине, што значи након спроведених парламентарних избора, а не након половине мандата постојеће Скупштине”, саопштили су посланици Демократа.
Они су нагласили да је Устав, дао јасне и недвосмислене услове за избор нове Владе.
„Посланици изводе закључак да у конкретној уставноправној ствари није испуњен ниједан материјално правни услов за избор предсједника и чланова 43. Владе Црне Горе”, закључује се у саопштењу.