Изгубљени град је неочекивано пронађен у северозападној Албанији, на подручју данашњег Скадра.
Према истраживачима, вероватно је у питању Басанија, град који је описао римски историчар Ливије (59. г.п.н.е. – 17. г.н.е.) у контексту битака римских трупа са последњим краљем Илирије – Генцијем.
Локалитет је први пут откривен 2018. године, када су истраживачи са Универзитета у Варшави идентификовали киклопске одбрамбене зидове и две камене структуре. А за које се раније сматрало да су природне стенске формације на брду у близини Скадра.
Затим су археолози открили да су то две капије и два бастиона. Киклопске зидине хеленистичког града „Одбрамбене структуре су подигнуте од добро постављених, огромних камених блокова“ – рекао је шеф ископавања, проф. Пјотр Дичек, директор Центра за истраживање антике југоисточне Европе Универзитета у Варшави. Откривену капију пратила су два бастиона до којих су водили моћни одбрамбени зидови ширине више од 3 м. Њихови спољни делови били су од профилисаних камених блокова. Простор између њих био је испуњен ситним камењем и земљом, преноси портал Све о археологији.
Према пољском проф. Дичеку, оваква конструкција је типична за хеленистичке одбрамбене грађевине. О датовању говоре и предмети које су археолози открили у близини зидова: новчићи и фрагменти керамичких посуда из 4-1. века пре нове ере. То значи да је град функционисао у време Илирског краљевства, које је престало да постоји на прелазу миленијума после римске инвазије.
„Последњих година почели смо да тражимо по Скадру насеља и тврђаве које су биле његова економска и војна база. Захваљујући употреби различитих метода, укључујући и неинвазивне, лоцирали смо реликвије огромног античког града“, описао је проф. Дичек за портал ПАП.
Давно заборављени град
На изненађење истраживача, испоставило се да је недавно откривени град био три пута већи од древног Скадра – масивни камени зидови окруживали су површину од око 20 хектара.
Истраживачи се чуде недостатку података о граду у записима путника од пре неколико стотина година.
„Ово ћутање путника, који су са изузетном педантношћу описали друга, чак и мала налазишта и појединачне рушевине, прилично је збуњујуће. Разлог може бити то што је град престао да постоји толико давно да је његово име заборављено”, сугерише археолог.
Најновија истраживања су потврдила да крај постојања града заправо пада на почетак 1. века нове ере – крај владавине цара Октавијана Августа . И да је тада био напуштен или уништен током римске инвазије. „Његово име је могло бити заборављено“, каже проф. Дичек.
Рушевине на брду измакле су пажњи због своје специфичне геолошке структуре – брдо чине конгломерати и пешчари.
„После векова ерозије, остаци камених структура који се назиру на површини више личе на природну геолошку структуру која излази на површину, него на структуре које је човек намерно изградио“, описао је научник.