Живимо већ два века, наглашава наш саговорник, у заблуди која је нарација политичког карактера, а то је да ми морамо у Европу. Истина је сасвим другачија – Србија само треба да следи своје националне интересе, да ради оно што је у корист њених грађана.
Можда чак и из жеље да оправдају то што нас не примају, гурају нас, каже Бушатлија, у неке односе са Русијом који нама не одговарају.
„Без обзира да ли ми стали или не њима на страну, ми ћемо платити трговински однос према Европи али ако се придружимо санкцијама проћи ћемо још горе. Нас Руси не треба да кажњавају, ми само морамо да прихватимо да нећемо моћи да користимо, пре свега, њихове енергенте. За сада смо сигурни да можемо бар да их купимо од Руса али немамо могућност да их све добацимо до нас,“ каже Бушатлија.
Европа је растегнута асоцијација са проблемима
Због свега наведеног, додаје он, треба да будемо свесни да је ово историјски тренутак за цео свет, јер се све убрзано мења. Није више проблем да ли ћемо бити уз Америку и Европу или уз Русе. Ми треба да водимо рачуна да будемо са онима који чврсто држе будућност, а не са лузерима, уверен је наш саговорник. Ако било коме у нашем друштву поставите питање за коју опцију би се одлучио под тим пресингом потребе да будемо део ЕУ, многи ће помислити да је улазак у Унију прави избор.
„Не. Та Европа нема више будућност. То је асоцијација која се растеже и повећава али се њихови проблеми не решавају. Када је велика Британија одлучила да изађе из ЕУ имала је укупно већу економију од тринаест земаља које су последње приступиле. Економија ЕУ смањила се 15 одсто изласком Британије. Већ 2018. године смо видели да Европа не може да иде својим путем, а да не плати. То је фикција која многе земље те асоцијације оптерећује до те мере да не могу више да рачунају да ће у наредних десет година бити близу врха светске економије,“ рекао је наш саговорник.
Најјаче руско оружје – повезаност рубље, нафте и гаса
Русија је 2014. године увозила храну и пољопривредне производе, а Украјина је била један од највећих пољопривредних произвођача. Када су јој санкције уведене, истиче Бушатлија, она је одговорила на тај начин што је својим фирмама забранила да увозе храну и пољопривредне производе што је био страшан удар пре свега на њихову олигархију. Ипак, то је омогућило Русији да у једном врло смишљеном финансијском потезу покаже резултате и та земља је у року од две године постала највећи извозник хране. Истовремено, Запад је у Украјини развијао наоружање и нацистичке покрете:
„Доста је патетична прича да свет пати због тога што не могу да извуку пољопривредне производе из Украјине, јер се њихова производња знатно смањила у последњих осам година али је омогућила Русији да не троши на све оно шта могу да произведу. Русија ће имати све већу аутономију и у финансијском сектору, јер не морају да имају долар као покриће да било шта купе. Они имају нешто јаче од долара – повезали су рубљу са гасом и нафтом али и са златом,“ рекао је Махмуд Бушатлија.
Руски гас за Европљане?
Овај саветник за развој и инвестиције каже да је и поред тренутне веома сиве слике економије држава Европе ситуација лако решива али зависи од тога да ли ће у врло кратком року схватити да је решење управо у њиховим рукама уколико се извине Москви. Међутим, уколико буду отезали и омогуће Русима да они окрену све своје инфраструктурне пројекте према Далеком истоку и за гас и за електрику, онда Европа више неће моћи да поправи ту ситуацију. „Доћи ће у Русију да за велике паре купе нафту или гас али га тамо за њих неће бити. Због тога бисмо могли да очекујемо и социјалне немире у тим европским државама који ће бивати све израженији што се зима буде примицала,“ упозорио је Бушатлија.