Опште је познато да стрес и страх могу имати директан утицај на људски имуни систем – чинећи нас подложнијим болестима. Међутим, до сада је било нејасно како тачно функционише овај механизам.
Заједно са тимом истраживача, Волфрам Полер, кардиолог и истраживач у Универзитетске клинике Шарите у Берлину и на Медицинском факултету Маунт Синај у Њујорку, успео је у студији на мишевима да покаже да су одређени региони мозга одговорни за кључно кретање леукоцита у телу – а самим тим и колико је организам подложан вирусним инфекцијама.
Стрес нас стварно чини болеснима
„Оно што је за мене било најузбудљивије јесте да сам видео огроман утицај неколико стотина неурона у хипоталамусу на милионе леукоцита у целом телу“, каже Полер.
Неурони покрећу сложен скуп интеракција између три ендокрине жлезде, хипоталамуса, хипофизе и надбубрежне жлезде. Ова такозвана оса стреса контролише многе реакције на стрес у телу.
Полер и његове колеге спровели су истраживање на мишевима, од којих су неки више пута били изложени стресним ситуацијама. Животиње су закључане у цилиндар, премештене у нови кавез или изложене мирису урина природних непријатеља.
Истраживачи су приметили да су се одређени леукоцити код мишева повукли у коштану срж и – једноставно речено – више нису радили свој посао. Животиње су не само брже обољевале, већ су и чешће умирале.
Леукоцити, гранулоцити и лимфоцити
Леукоцити се називају белим крвним зрнцима. Она се формирају у коштаној сржи и имају различите функције у имунолошком систему.
У леукоците спадају и гранулоцити, који су део неспецифичног имуног система. У случају повреде, они се боре против бактерија и паразита који тако улазе у организам, али нису специјализовани за неки одређени патоген.
Лимфоцити, с друге стране, који такође припадају белим крвним зрнцима, су специјалисти. Они укључују Т и Б ћелије, које циљају специфичне антигене, односно протеине патогена, и чине их безопасним.
Стрес тера лимфоците у коштану срж
Полер и његов тим су приметили да се ови лимфоцити повлаче у стресним ситуацијама. Нормално је да се лимфоцити налазе у такозваним лимфним органима: слезини, тимусној жлезди или лимфним чворовима. Код мишева под стресом, они су се повукли у коштану срж.
Полер не може са сигурношћу да каже да ли се овај механизам може на исти начин пренети и на људе. Али осовина стреса која је постала активна код мишева постоји и код људи. За истраживача је стога очигледно да страх и стрес – и људски имуни систем могу учинити подложнијим вирусним болестима.
Повећава се концентрација гранулоцита
Колико год да је повлачење лимфоцита неповољно у стресним ситуацијама, у случају вирусних инфекција, још нешто се дешава у телу – барем у мишјим телима која су Полер и његове колеге проучавали: приметили су повећање гранулоцита убрзо након што су мишеви били под стресом.
Савршено је логично да се ова прва, неспецифична одбрана имуног система активира у ситуацији великог страха, из које може настати стање познато као бекство или борба. „Тело је тако припремљено за повреду", каже Полер, преносе Вијести лајфстајл.