У документу објављеном на званичној интернет страници ЕПС-а наводи се да су приходи од продаје били 96,4 милијарде динара, док је производња била за 21 одсто мања него у истом периоду 2021.
Иако је ЕПС испоручио шест одсто мање електричне енергије него лане, екстерно је набавио сваки пети испоручени гигават.
ЕПС даје анализу негативног тромесечног резултата, кроз Разлоге погоршања економског положаја те компаније у последњем кварталу 2021. и првом кварталу 2022. године.
Наводе да су до краја септембра 2021. имали добре производне и финансијске резултате, те добит од 8,5 милијарди динара, као и пословне приходе веће од плана за седам одсто што се догодило највише због прихода од продаје.
Додаје се да је до "значајног погоршања пословања" дошло у последњем кварталу прошле и првом кварталу ове године.
Производња у последњем кварталу пала је на 91,3 посто плана, што је резултат мање производње у термолектранама које су оствариле 80,7 одсто планираног.
Апострофирају се лош квалитет угља из Рударског басена Колубара, померање ремонта у ТЕНТ-у Б и хаварија у ТЕНТ-у.
Проблеми са производњом због квалитета угља настављени су и у 2022. години, а прикључила им се, наводи ЕПС, и лоша хидрологија.
У првом тромесечју 2022. произведено је електричне енергије 21 одсто мање од резултата са почетка 2021. године.
Производња хидроелетрана подбацила је за 30 одсто, док су термоелектране произвеле мање за 16 одсто.
У та два квартала, ЕПС је повећао набавку електричне енергије, па је у последњем 2021. по просечној цени од 232,8 евра за мегават купио енергије у вредности од 289,7 милиона евра, што је више од плана за 278,7 милиона.
За први квартал 2022. године набављено је струје за 219,2 милиона евра, док годину дана раније није ни било набавке.
По закључку Владе Србије од краја октобра ЕПС је купце на комерцијалном и резервном снабдевању наставио да снабдева под непромењеним условима, уместо да цене формира по тржишним принципима.
Тако се десило да у марту 2022, када је ЕПС куповао мегават енергије за 285,5 евра, продавао га за 66,4 евра.
ЕПС наводи да је имао и додатне трошкове од 3,3 милијарде динара у два квартала због повећања цена приступа и коришћења система за пренос електричне енергије и дистрибутивног система, док се његова цена није мењала.
Додају да су истовремено по препоруци Владе Србије наставили да по цени од 66,7 евра за мегават врше испоруку електричне енергије за губитке Електромрежа Србије и Електродистрибуције Србије.
ЕПС наводи да су проблеми са примарном енергијом довели до велике потрошње мазута и адитива за подршку производњи, те гаса због повећаног ангажовања Панонских ТЕ-ТО.
Већ у последњем кварталу 2021. планирани трошак за деривате нафте у производњи струје пробио је план за више него дупло, док је у следећем тромсечју био четири пута већи од планираног.
Трошкови гаса за Панонске за тих пола године достигли су 10 милијарди динара уместо планираних 4,8 милијарди.
Као део проблема ЕПС наводи и преношење целокупног износа таксе за јавни медијски сервис РТС-у и РТВ-у, док од корисника успе да наплати 91,5 одсто.
Додатно у ЕПС-у наводе да цена електричне енергије за гарантовано снабдевање није коригована иако је Агенција за енергетику Србије одобрила повећање од 3,4 одсто у просеку од фебруара прошле године.
Наводе да је одлука Владе Србије из 2021.године о посебној накнади за подстицај повлашћених произвођача успорила негативан тренд, али није била довољна да покрије трошкове откупа електричне енергије па се ту ЕПС-ов негативни салдо повећава.