Држећи млађе дете у рукама каже да је дечак навикао је да буде у подруму, да зато има сузе у очима и преживљава све, боји се да буде на улици.
У то се чује експлозија, и људи почињу да беже, затим из склоништа умирују децу:
„Не брини, ти си јак. Ја му кажем: Сине, ја се плашим, а ти како си ми оно говорио? Мама, ја ћу те штитити, штитићу те! Ти већ знаш када ће одлетети када ће долетети, зар не?“, смирују мајка узнемиреног дечака.