Логично би било, истиче Маркуш за Спутњик, да НВО ,,ЦПЦ" потпише споразум у полицијској станици гдје је основана и уз чије садејство дјелује од 2000. године.
„Она као НВО у тренутку када је основана може да потражује само објекте који су од 2000. године изграђени у њиховој режији. Треба знати и да назив Црногорска православна црква није никада постојао у Књажевини и Краљевини Црној Гори већ Православна митрополија црногорска, што значи да немају ни тај континуитет. Јасно је што је крајњи циљ неокомунистичких партија које их подржавају — ДПС и ‘судопер’ партије (СДП + СД), а то је, што је говорио мој покојни пријатељ историчар Предраг Вукић, разарање православља од Јадрана до Јапана“, рекао је Маркуш за Спутњик.
Документ из публикације „Грлица“
© Фото : Уступљено Спутњику
Наш саговорник је уз реаговање доставио и документ из публикације „Грлица“ из 1891. године и печат из 1918. године, из чега се јасно види да званичан назив православне цркве у Књажевини и Краљевини Црној Гори 1918. године био до 1918. године Православна митрополија црногорска.
„Након 1918. године под њену јурисдикцију припало је и Приморје, тако да данас има стари назив из 1504. године Православна митрополија црногорско-приморска,” подсјећа Маркуш.
Он је реаговао и на изјаве посланице СДП-а Драгиње Вуксановић Станковић о Митрополији црногорско приморској.
„Народни посланик Драгиња Вуксановић би да ,,скрати битисање“ Митрополији црногорско–приморској за више од 400 година, тврдећи да под тим називом постоји послије 1920. г. Требало би коначно да научи да први помен у историји Црне Горе да се један митрополит титулише као црногорски и приморски имамо око 1504.г. када се митрополит Роман потписује као ‘Роман, владика црногорски и приморски’. Постоји сачуван запис у Молитвенику из 1504. године, рукописне књиге која се данас налази у Бечкој тј. Аустријској националној библиотеци под бр. 79“, закључује Маркуш.